Search
Saturday 18 November 2017
  • :
  • :

KO ĆE POBEDITI IMUNITET ILI RAK?

Citostatici

Citostatici

Citostatici, antitumorski lekovi, antineoplastici, citotoksični lekovi, su hemijske supstance- lekovi koji se koriste u hemoterapiji i hemoprevenciji rasta i razvojzloćudnih ćelija i tkiva (tumororskih ćelija i tkiva). Ove supstance po svom poreklu mogu biti prirodne, sintetičke ili polusintetičke.

Ćelije raka rastu nekontrolisano i ponekad se mogu odvojiti od primarnog mesta rasta i tada se šire i u druge delove tela (metastaziraju). Lekovi protiv raka „ometaju“ sposobnost ćelija raka da se dele, rastu i šire se po organizmu.

Mehanizam dejstva citostatika najčešće se ogleda u;

 

Vrste citostatika

-Alkilirajuća sredstva-onemogućavaju transkripcija i replikacija DNA, ometaju metabolizabelančevina i aktivnost enzima.

-Antimetaboliti-blokiraju stvaranje DNA i na taj način sprečavaju rast tumorskih ćelija i uzrokuju njihovo nepovratno oštećenje.

Protivtumorski antibiotici-Ovi lekovi su inhibitori ćelijskog rasta.

Sredstva biljnog porekla

Ostali lekovi-Drugi lekovi koji se koriste u lečenju malignih tumora (ali ne i samo tumora)   Hormonski lekovi

Glikokortikoidi

-Estrogeni

-Progestageni

-Analozi oslobađajaćeg hormona za gonadotropin

-Antagonisti hormona

Inhibitori enzima

Citostatici deluju na određene faze u deobi ćelija i na osnovu delovanja na ćelijski ciklus, podeljeni su na:-specifične- deluju u određenoj fazi ćelijskog ciklusa (ćelijske deobe)-nespecifične- deluju nezavisno od faze ćelijskog ciklusa.

Cilj hemioterapije je da se unište sve maligne ćelije, jer i jedna jedina preostala može da prouzrokuje recidiv bolesti. Iz tog razloga se terapija citostaticima najčešće primenjuje intermitentno, u ciklusima, da bi se iskorenile sve tumorske ćelije, a ipak sačuvala normalna tkiva organizma.

Neželjena dejstva citostatika

Neželjeni efekti citostatika nastaju zbog toga što ovi lekovi oštećuju ćelije u organizmu koje se brzo dele. Ćelije raka se brže dele od normalne ćelije od koje su nastale, tako da se one najviše oštećuju primenom citostatika. Ali u samom organizmu postoje brojne normalne ćelije koje se po prirodi brže dele(ćelije krvi, koštane srži, sluzokože digestivnog trakta, polnih organa, korena dlake…), tako da citostatici ujedno uništavaju i neke od ovih ćelija.

Svi neželjeni efekti su subjektivni i individualni i njihovo prisustvo ili odsustvo nije pokazatelj da li je terapija efikasna ili ne.

Mogući neželjeni efekti primene citostatika:

  • Uticaj citostatika na krvnu sliku– najviše stradaju bela krvna zrnca, zatim trombociti, a  u najmanjoj meri crvena krvna zrnca. Pad vrednosti leukocita u krvi dovodi do smanjene otpornosti organizma ka infekcijama. Pad vrednosti trombocita dovodi do neočekivanih i neobjašnjenih krvarenja, čak i bez povreda.  Pad eritrocita dovodi do anemije.
  • Uticaj citostatika na sluzokožu digestivnog trakta
    • Mučnina, povraćanje i gubitak apetita
    • Dijareja
    • Zatvor
  • Uticaj citostatika na usnu duplju, desni i grlo– neki citostatici izazivaju upalu ove regije praćenu naslagama, pošto je sluzokoža suva i nadražena lako može doći do krvarenja, lako se inficira, s obzirom da su usta izrazito bogata mikroorganizmima.
  • Zamor i iscrpljenost
  • Opadanje ili potpuni gubitak kose
  • Bol
  • Uticaj citostatika na centralni nervni sistemu vidu umora, depresije i dezorjentisanosti
  • Uticaj citostatika na seksualne nagone
    • Žene –  hemioterapija utiče na polne organe, prvenstveno na jajnike, dovodeći do smanjene produkcije hormona. Promene mogu biti prolazne ili trajne.
      • Sterilnost
      • Uticaj hemioterapije na menstrualni ciklus žene
    • Muškarci – citostatska terapija može dovesti do smanjenog broja spermatozoida ili njihove smanjene pokretljivosti, što može uzrokovati privremenu ili trajnu sterilnost.
  • Uticaj citostatika na nerve i mišiće– citostatici deluju toksično na mišiće. Simptomi se ispoljavaju u vidu pečenja, slabosti, ili utrnulosti šaka ili stopala, bola za vreme hodanja, bolova u nekim mišićima, gubitak ravnoteže, drhtavice, slabljenja sluha, želudačnih bolova, nespretnosti prilikom hvatanja i držanja predmeta, bolova u vilicama… U većini slučajeva nuspojave brzo nestaju, međutim, ponekad vraćanje na normalno stanje zahteva duži vremenski period.
  • Uticaj citostatika na kožu i nokte– može se javiti crvenilo kože, osip svrab, ljušćenje, suvoća kože, akne, pojačana osetljivost na sunčeve zrake. Nokti postaju tamniji, žućkasti, lomljivi ili se na njima mogu pojaviti vertikalne linije.
  • Uticaj citostatika na bubrege i mokraćnu bešiku–  citostatici se najčešće izlučuju preko mokraće (putem bubrega). Bilo kakva smanjena funkcija bubrega može da poveća toksičnost citostatika. Neko citostatici utiču na rad bubrega, menjajući boju mokraće od žute u narandžastu ili crvenkastu i uz to urin može da ima miris lekova, obično u trajanju od 1-3 dana. Neprijatna i bolna upala mokraćne bešike, koja se ponekad javlja, manifestuje se čestim nagonom za mokrenjem ili pojavom krvave mokraće. Efekti na bubrege i mokraćnu bešiku mogu biti prolazni i trajni.
  • Tokom primene hemoterapije može doći i do nakupljanja tečnosti u organizmu (otoci, lica, ruku, stopala, u trbuhu) i pojave simptoma koji podsećaju na grip.

 

Dr Milijana Perić

Za više informacija obratite nam se ili dođite u Savetovalište “Vera u Život”