Search
Monday 25 September 2017
  • :
  • :

KO ĆE POBEDITI IMUNITET ILI RAK?

Bakterija Ešerihija Koli prijatelj ili strašni neprijatelj

Bakterija Ešerihija Koli prijatelj ili strašni neprijatelj

Zavisno od okruženja i uslova u kojima se bakterije razvijaju i obitavaju, pojedine vrste mogu biti vrlo korisne, ali išto tako, u nekim slučajevima mogu biti vrlo štetne, čak smrtonosne. Na primer, bakterija ešerihija koli (Escherichia coli) živi u ljudskom i životinjskom probavnom traktu i regularni je deo štomačne flore. Ešerihija ne samo da štiti sluznicu želuca od ostalih štetnih bakterija, nego proizvodi i vitamin K koji nam je potreban. Problem sa ešerihijom je kad iz probavnog trakta, na neki način, dospe u drugo okruženje, mutira i počne da se širi. Ešerihija putem fekalija, ili na neki drugi način, može da pređe u urinarni i/ili vaginalni trakt i izazove infekcije i upale. Nekontrolisanim razmnožavanjem ili promenom karakteristika u novoj okolini, ešerihija će napraviti probleme kao što su urinarne, vaginalne, plućne, ili kožne infekcije.
Čak i ako se ista vrsta bakterije, na neki način, vrati u probavni trakt, gde je u svojoj prvobitnoj formi bila korisna, napraviće probleme kao što su proliv, povraćanje, vrtoglavica. Kod osoba sa vrlo slabim imunim sistemom može izazvati čak i smrt. Isti, ili slični problemi će nastati ako čovek, na neki način, unese u organizam ešerihiju životinjskog porekla. Iako se radi o istoj vrsti bakterije, životinjska ešerihija ima drugače karakteristike i ne utiče na čoveka na isti način, kao ešerihija nastala u ljudskom organizmu. Takođe treba znati, da bi život diabetičara bio mnogo teži bez ešerihija bakterije. Naime, ešerihija bakterija se koristi za proizvodnju insulina za insulinske inekće.


BIOLOŠKE RATNE IGRE…
Bakterije su vrlo prilagodljive i lako se adaptiraju na novu okolinu. Jedan od glavnih uzrocnika sirenja infektivnih bakterija je nehigena i nepaznja. Pre samo nekoliko stotina godina, u vreme nedostatka sapuna i tople vode, epideme su odnosile stotine hiljada života. Opšte mišljenje je da se smrtnost, uzrokovana bakterijskim i virusnim epidemijama, značajno smanjila pronalaskom antibiotika i da se zbog toga produžio prosečni životni vek ljudi.
Statistike nam pokazuju koliki je bio prosečan ljudski vek pre pronalaska antibiotika, a koliko se produžio posle. Dok je tačna činjenica da će antibiotici pomoći u borbi protiv nekih bakterijskih, ili virusnih infekcija, toliko su statistički podaci o prosečnoj dužini ljudskog veka zavaravajući. Tačno je, naime, da je prosečan ljudski vek produžen i da bakterijske i virusne infekcije ne odnose toliki broj života kao nekad. Ovo najviše zahvaljujući poboljšanju kvaliteta života. U prvom redu zahvaljujući poboljšanju higijene. Sapun, topla voda, funkcionalna kanalizacija i obrazovanje su glavni uzroci smanjenja zaraza i produženja prosečnog ljudskog veka, a ne pronalazak antibiotika. Jednostavno, manji broj ljudi oboljeva od infekcija i samim tim prosečna dužina ljudskog veka se produžila.

Nije nam želja da potcjenjujemo antibiotike i njihovu ulogu u savremenoj medicini. Mnogi životi su spaseni upotrebom antibiotika. Pre pronalaska antibiotika ljudi su umirali od običnih posekotina, zubobolja ili gripa. Međutim, antibiotici nisu doprineli smanjenju broja štetnih bakterija ili virusa u okolini. U stvari, antibiotici su pomogli razvoju novih bakterija i virusa koji su mnogo opasniji i štetniji po ljudsko zdravlje i okolinu uopšteno.
Takođe, antibiotici su zaslužni za masovno širenje nekih opasnih bakterija koje su nekad postojale u vrlo malim količinama i nisu pravile probleme. Zvuči paradoksalno, ali je istinito. Antibiotici čija je svrha da se bore protiv bakterijskih i virusnih oboljenja, doprinose razvoju novih, opasnijih mikroćelijskih organizama i nekontrolisanom širenju nekih bakterija sa kojima je ljudski imuni sistem nekad lako izlazio na kraj. Razlog tome je zloupotreba antibiotika i njihovo korištenje kada uopšte nisu potrebni.
Da malo pojasnimo istoriju i način rada antibiotika. Uzgred budi rečeno, reč “antibiotic” bukvalno u prevodu znači “protiv života”.
Antibiotici nisu ljudski izum. Ustvari, stariji su od ljudi oko 3 milijarde godina. Od prvih znakova života na kugli zemaljskoj, bakterije i gljiviće su se borile za hranu i teritoriju. To su bile borbe za životni opstanak i održanje vrste. U tu svrhu ovi mikroorganizmi su koristili hemijsko i biološko oružje. Gljiviće i bakterije su proizvodile toksična jedinjenja u cilju uništenja konkurencije. Ova jedinjenja su, u stvari, prvi antibiotici i prirodni su deo odbrambenog sistema organizma. Ovi, prirodno nastali antibiotici, bili su nepoznati čovečanstvu veći deo istorije. Dok su se ovi mikroskopski organizmi uspešno borili jedni protiv drugih, ljudi su umirali od infekcija izazvanih tim istim organizmima.
Gljiviće su proizvodile antibiotike za borbu protiv bakterija, bakterije su se prilagođavale i menjale. Ove promene su se prenosile na novonastale bakterije i pomagale im da prežive napade. Uspešna promena ih je činila otpornim na prirodne antibiotike. Znaci, prve bakterije koje su bile otporne na prirodne antibiotike, pojavile su se mnogo pre nego što su ljudi znali za bakterije, a kamoli za antibiotike.
Ovaj prirodni proćes i mogućnost promene bakterija u novi, otporniji oblik, danas je glavni uzročnik pojave bolesti na koje sintetički lekovi više ne deluju.

Do pojave sintetičkih antibiotika ovaj proćes je bio prirodno balansiran. Bakterije bi postale otporne na jednu vrstu toksina proizvedenog od strane gljivica ili drugih bakterija. Gljiviće bi proizvele drugu vrstu i tako u krug. Priroda se pobrinula da ni jedna vrsta ovih mikroskopskih organizama ne preovlada. Međutim, izumom sintetičkih antibiotika poremećena je prirodna ravnoteža. Bakterije nisu više morale da se prilagođavaju samo prirodnim antibioticima stvorenim od strane drugih organizama, već i antibioticima koje su proizveli ljudi.

OPET EŠERIHIJA… Svaki put kad osoba upotrebi antibiotik u svrhu suzbijanja infekcije, ili neke upale, istog trenutka ubije se stotine raznih vrsta bakterija u organizmu. Antibiotik prvo uništi najslabije bakterije, bez obzira da li su to baš one koje su izazvale bolest, ili one koje su potpuno bezopasne, ili čak korisne. Ovo ćemo pojasniti na primeru ešerihije koli /Escherichia coli/ bakterije. Recimo da osoba ženskog pola na neki način dobije infekciju urinarnog trakta izazvanu ešerihijom. Posle uzimanja uzorka urina, laboratorija će dostaviti doktoru analizu u kojoj je navedena količina bakterija koja je izazvala infekciju i, u večini slučajeva, spisak antibiotika na koje ta bakterija reaguje. Sama činjenica da laboratorija testira bakterije iz urina na više vrsta antibiotika dovodi nas do zaključka da sama ešerihija ima više podvrsta od kojih neke neće uopšte reagovati na neke lekove. Ovo nije uvek bio slučaj. Na samom početku bio je samo jedan antibiotik koji bi resio infekciju. Međutim, antibiotik neće uništiti 100% svih bakterija. Čak i u slućaju da unisti 99.999% bakterija, onaj mali broj bakterija, koje su preživele, će se primiriti i u pogodnom trenutku ponovo aktivirati, proizvodeći potomstvo otporno na prvobitno korišteni antibiotik. Sledeća infekcija, koja može doći u kraćem ili dužem vremenskom razmaku, neće biti uspešno tretirana istom količinom ili istom vrstom antibiotika. Zbog toga su farmaćeutske kompanije konstantno pronalazile nove i jače antibiotike na koje se vremenom bakterije i virusi neminovno prilagode. Svaka nova vrsta antibiotika obavezno dovodi do stvaranja nove vrste mikroorganizama koji su sve otporniji i opasniji od prethodnih. Ovaj proćes je doveo do stvaranja takozvanih “super mikroorganizama” (na engleskom “super bugs“) koji su apsolutno otporni na sve trenutno postojeće lekove. O ovome ćemo kasne opsirnije govoriti.

Da se vratimo sada na slučaj one, već pomenute, ženske osobe, koja je na neki način dobila infekciju mokraćnih kanala izazvanu ešerihijom koli. Analiza urina je pokazala broj bakterija i vrste antibiotika koje doktor može da prepiše u cilju eliminisanja infekcije. Odgovarajući antibiotik je prepisan i osoba je počela sa terapijom. Posle samo nekoliko dana korištenja prepisanog leka, broj bakterija je smanjen i simptomi upale nestaju. Nema više peckanja prilikom mokrenja, bol u krstima nestaje i osoba se oseća zdravom. U ovoj situaciji naš zamišljeni pacijent može doneti dve odluke. Jedna, da prekine uzimanje leka jer se oseća zdravim, a druga, da nastavi po uputstvu lekara i završi terapiju do kraja.

Koja od ove dve odluke je pravilna, a koja nepravilna?
Osoba koja zdravorazumski razmišlja završila bi prepisanu dozu leka do kraja, što je u svakom slućaju sasvim ispravno. Jer ako ne završite dozu do kraja mogu se desiti sledeće stvari. Infekcija će se vratiti vrlo brzo, ili ako se i ne vrati baš odmah, ostatak ešerihija koli bakterija će se prilagoditi na korišteni antibiotik i mirovati do sledećeg pogodnog trenutka za razvoj nove infekcije, koju je sada teže lečiti istom količinom, ili istom vrstom antibiotika.
Šta se dešava kada osoba završi potpuno prepisanu dozu antibiotika. Nesporno je da će infekcija u nekim slučajevima biti iskorenjena i simptomi će nestati. Osoba će uslovno ozdraviti. Namerno kazemo “uslovno”. Ranije smo već rekli da antibiotik neće napasti samo štetne bakterije, već i one koje su bezopasne i korisne. U slučaju antibiotika prepisanih za infekcije mokraćnih puteva izazvanih ešerihijom, antibiotici će kod ženskih osoba uglavnom uništiti lacidobacili bakteriju, koja je deo regularne vaginalne flore i koja štiti vaginalnu sluznicu od štetnih bakterija. Šta se dešava u ovom slučaju? Jedna infekcija je sanirana, ali su se vrata širom otvorila za nastanak nove infekcije. Ovaj put u vaginalnom traktu.

Znamo da ešerihija živi u probavnom traktu i jedan deo se izlućuje putem stoliće, kroz debelo crevo i anus. Vrlo je kratko rastojanje između anusa i vagine, a još kraće od vagine do uretera. U normalnim okolnostima lacidobacili bakterija bi se lako izborila sa malim brojem ešerihije koja se od anusa prenese prema vagini. Međutim, lacidobacili bakterija je sada uništena lekom koji se u prvu ruku koristio za saniranje prvobitne infekcije. Tj. antibiotik je oslabio imuni sistem pacijenta uništavajuci korisnu bakteriju. Ovo nije jedini način na koji antibiotici slabe imuni sistem i štete zdravlju, ali ovim ćemo se više baviti kasnije u ovom članku.

Zar nije paradoksalno da lek koji nam je prepisan za borbu protiv ešerihije, ustvari, pomaže formiranje nove infekcije, ovaj put ne samo u urinarnom, već i u vaginalnom traktu. Nažalost, ovo nije sve o paradoksalnoj (zlo)upotrebi antibiotika u savremenoj medicini.

NEPRIJATELJ MOG NEPRIJATELJA… Koliko je tačna izreka “neprijatelj moga neprijatelja je moj prijatelj”? Da pokušamo analizirati to na sledećem primeru.
Uzmimo opet žensku osobu koja pati od infekcije izazvane ešerihijom. Razlog zašto uzimamo ešerihiju za primer leži u činjenici da najveći broj naših pacijenata ima problema baš sa ovom bakterijom (mada je princip isti i za druge vrste bakterija).
Recimo da se ne radi o prvoj infekciji, već o infekciji koja se vraća više puta, a takvih je veoma mnogo u slučaju ešerihije koli. Paćentkinja koja konstantno ima problema sa ovom vrstom infekcija, verovatno je, po savetu lekara, menjala razne vrste antibiotika, sve u cilju borbe protiv infekcije. Šta se dešava u ovom slučaju?
Sama ešerihija se razvila u nekoliko različitih podvrsta od kojih je svaka otporna na jedan ili više vrsta antibiotika. U samoj vaginalnoj flori i urinarnom traktu sada imamo ešerihija koli bakterije koje su potpuno neotporne na antibiotike, zatim bakterije koje su donekle otporne na neke antibiotike i bakterije koje su potpuno otporne na sve koristene antibiotike. Interesantna je činjenica da ove tri podvrste iste bakterije kontrolišu jedna drugu, tj. sve tri koegzistiraju u organizmu podjednako. Svaka podvrsta kontroliše razmnožavanje druge dve i zauzima oko jedne trećine okoline u kojoj koegzistira sa ostalim podvrstama. Analiza urina će još uvek pokazati ešerihija koli bakterije, ali neće moći razlučiti koliko podvrsta iste bakterije je prisutno. Sada dolazi deo o još većem paradoksu upotrebe antibiotika. Lekar će zbog infekcije nesporno prepisati antibiotik ili kombinaciju antibiotika.
Pacijent će početi sa terapijom i antibiotik će prvo uništiti najneotpornije bakterije i, ako je doktor pogodio pravu kombinaciju lekova, one bakterije koje su donekle otporne na neke antibiotike. Na ovaj način je unisteno dve trečine štetnih bakterija. Ostala je još jedna trećina koja je potpuno otporna na sve antibiotike, ili bar na one koji su u ovom slučaju prepisani. Šta se dešava u ovom trenutku? U okolini gde je postojao balans između tri podvrste bakterija, antibiotik je uništio konkurenciju i pomogao onoj najgoroj podvrsti da se nesmetano širi. Uništavanjem dve druge, manje otporne podvrste, antibiotik je sasvim oslobodio put za potpuno nekontrolisano širenje treće podvrste, koja se u suštini ne može uništiti poštojećim lekovima. Ešerihija koli je savršen primer za demonstraciju zloupotrebe antibiotika.
Ovu pojavu je opisao Stuart B. Levy, direktor Ćentra za Adoptivnu Genetiku i otpornost na lekove sa TUFTS UNIVERSITY iz Bostona i autor knjige “Antibioticki paradoks” (The Antibiotic Paradox). Krediti autoru čiji sam naslov knjige koristio za naslov moga clanka.

Ovde ćemo napomenuti slučaj iz naše prakse, naime došla nam je pacijent na savetovanje koja pati 12 godina od infekcije izazvane bakterijom Ešerihija koli. Sve je bilo praćeno najjačim simptomima te infekcije, nekontrolisano mokrenje, pečenje, bol, jednostavno više nije mogla da živi normalan život bez gomile uložaka danju i noću. Za sve vreme trajanja bolesti lekari su je lečili ogromnim dozama antibiotika (za 12 godina primila je preko 80 injekcija antibiotika plus nekoliko stotina kapsula raznih antibiotika). Mi smo je uputili na frekventnu terapiju gde je za 17 dana terapije uklonila ešerihiju iz urinarnog trakta i sada normalno živi i radi.

KAKO PRAVIMO OD PRIJATELJA NEPRIJATELJE… Šta se dešava sa dobrom ešerihija koli bakterijom, koja normalno živi u probavnom traktu i koja je korisna za nas, u momentu uzimanja antibiotske terape u cilju borbe protiv urinarne infekcije izazvane ešerihijom? Normalno, antibiotici ne mogu da naprave razliku između dobre i loše ešerihe i neće napasti samo loše bakterije u urinarnom traktu, već će uticati i na dobre bakterije koje se nalaze u našem organizmu. Dobre bakterije se, takođe, prilagođavaju i stvaraju nove podvrste koje su korisne sve dok su tamo gde im je mesto, ali i one postaju otporne na antibiotike. Problem sa ovim je što neke bakterije koje su potencijalno bezopasne, ili čak korisne, prenesu mogućnost odbrane od antibiotika na one bakterije koje su opasne po naše zdravlje. Ili još gore, počinju da se razmnožavaju u količinama koje postaju opasne i štetne.
Što je češće antibiotik korišten, to je veća šansa da bakterija razvije otpornost prema njemu. Najčešća mesta za razvoj antibiotik-otpornih bakterija su uši, sinusi, grlo, urinarni trakt, vaginalna sluznica, pluća i probavni trakt.

Ljudi čiji je imuni sistem oslabljen stresom, starosću, bolestima ili medicinskim tretmanom, kao i deca, čiji se imuni sistem nije u potpunosti razvio, imaju najviše šansi da budu ugroženi antibiotik-otpornim bakterijama. Pogotovu ako su proveli duži vremenski period u bolnici.
Još jedan od paradoksa je da neki mikroskopski organizmi, koji nisu postojali ili su postojali prirodno u malom broju, počinju da se šire u enormnim količinama zahvaljujući antibioticima koji su uništili one bakterije koje su ih držale u prirodnoj ravnoteži. Dok ovi organizmi mogu biti bezopasni u malim količinama, postaju smrtno opasni ako se počnu masovno razmnožavati. A što je najgore, ti isti organizmi već imaju razvijenu otpornost prema antibioticima. Profesor Levy kaže da smo svedoci i uzročnici masovne promene i razvoja novih mikroorganizama.
Razvojem i zloupotrebom antibiotika čovečanstvo je promenilo istorijski tok prirodne evoluće bakterija.

Zato je sada vreme da razmišljamo i o novim načinima borba protiv bakterija sa što manje nuspojava i štete kao što je frekventna terapija.

Za više informacija obratite nam se na 0616353018