Bakterija Ešerihija Koli prijatelj ili strašni neprijatelj
Zavisno od okruženja i uslova u kojima se bakterije razvijaju i obitavaju, pojedine vrste mogu biti vrlo korisne, ali išto tako, u nekim slučajevima mogu biti vrlo štetne, čak smrtonosne. Na primer, bakterija ešerihija koli (Escherichia coli) živi u ljudskom i životinjskom probavnom traktu i regularni je deo štomačne flore. Ešerihija ne samo da štiti sluznicu želuca od ostalih štetnih bakterija, nego proizvodi i vitamin K koji nam je potreban. Problem sa ešerihijom koli je kad iz probavnog trakta, na neki način, dospe u drugo okruženje, mutira i počne da se širi. Ešerihija putem fekalija, ili na neki drugi način, može da pređe u urinarni i/ili vaginalni trakt i izazove infekcije i upale. Nekontrolisanim razmnožavanjem ili promenom karakteristika u novoj okolini, ešerihija će napraviti probleme kao što su urinarne, vaginalne, plućne, ili kožne infekcije.
Čak i ako se ista vrsta bakterije, na neki način, vrati u probavni trakt, gde je u svojoj prvobitnoj formi bila korisna, napraviće probleme kao što su proliv, povraćanje, vrtoglavica. Kod osoba sa vrlo slabim imunim sistemom može izazvati čak i smrt. Isti, ili slični problemi će nastati ako čovek, na neki način, unese u organizam ešerihiju životinjskog porekla. Iako se radi o istoj vrsti bakterije, životinjska ešerihija ima drugače karakteristike i ne utiče na čoveka na isti način, kao ešerihija nastala u ljudskom organizmu. Takođe treba znati, da bi život diabetičara bio mnogo teži bez ešerihija bakterije. Naime, ešerihija bakterija se koristi za proizvodnju insulina za insulinske inekće.
BIOLOŠKE RATNE IGRE… Bakterije su vrlo prilagodljive i
lako se adaptiraju na novu okolinu. Jedan od glavnih uzrocnika sirenja
infektivnih bakterija je nehigena i nepaznja. Pre samo nekoliko stotina godina, u vreme nedostatka sapuna i tople vode,
epideme su odnosile stotine hiljada života. Opšte mišljenje je da se smrtnost,
uzrokovana bakterijskim i virusnim epidemijama, značajno smanjila pronalaskom
antibiotika i da se zbog toga produžio prosečni životni vek ljudi.
Statistike nam pokazuju koliki je bio prosečan ljudski vek pre pronalaska
antibiotika, a koliko se produžio posle. Dok je tačna činjenica da će
antibiotici pomoći u borbi protiv nekih bakterijskih, ili virusnih infekcija,
toliko su statistički podaci o prosečnoj dužini ljudskog veka zavaravajući.
Tačno je, naime, da je prosečan ljudski vek produžen i da bakterijske i virusne
infekcije ne odnose toliki broj života kao nekad. Ovo najviše zahvaljujući
poboljšanju kvaliteta života. U prvom redu zahvaljujući poboljšanju higijene.
Sapun, topla voda, funkcionalna kanalizacija i obrazovanje su glavni uzroci
smanjenja zaraza i produženja prosečnog ljudskog veka, a ne pronalazak
antibiotika. Jednostavno, manji broj ljudi oboljeva od infekcija i samim tim
prosečna dužina ljudskog veka se produžila.
Nije nam želja da potcjenjujemo
antibiotike i njihovu ulogu u savremenoj medicini. Mnogi životi su spaseni
upotrebom antibiotika. Pre pronalaska antibiotika ljudi su umirali od običnih
posekotina, zubobolja ili gripa. Međutim, antibiotici nisu doprineli smanjenju
broja štetnih bakterija ili virusa u okolini. U stvari, antibiotici su pomogli
razvoju novih bakterija i virusa koji su mnogo opasniji i štetniji po ljudsko
zdravlje i okolinu uopšteno.
Takođe, antibiotici su zaslužni za masovno širenje nekih opasnih bakterija koje
su nekad postojale u vrlo malim količinama i nisu pravile probleme. Zvuči
paradoksalno, ali je istinito. Antibiotici čija je svrha da se bore protiv
bakterijskih i virusnih oboljenja, doprinose razvoju novih, opasnijih
mikroćelijskih organizama i nekontrolisanom širenju nekih bakterija sa kojima
je ljudski imuni sistem nekad lako izlazio na kraj. Razlog tome je zloupotreba
antibiotika i njihovo korištenje kada uopšte nisu potrebni.
Da malo pojasnimo istoriju i način rada antibiotika. Uzgred budi rečeno, reč
“antibiotic” bukvalno u prevodu znači “protiv života”.
Antibiotici nisu ljudski izum. Ustvari, stariji su od ljudi oko 3 milijarde
godina. Od prvih znakova života na kugli zemaljskoj, bakterije i gljiviće su se
borile za hranu i teritoriju. To su bile borbe za životni opstanak i održanje
vrste. U tu svrhu ovi mikroorganizmi su koristili hemijsko i biološko oružje.
Gljiviće i bakterije su proizvodile toksična jedinjenja u cilju uništenja
konkurencije. Ova jedinjenja su, u stvari, prvi antibiotici i prirodni su deo
odbrambenog sistema organizma. Ovi, prirodno nastali antibiotici, bili su
nepoznati čovečanstvu veći deo istorije. Dok su se ovi mikroskopski organizmi
uspešno borili jedni protiv drugih, ljudi su umirali od infekcija izazvanih tim
istim organizmima.
Gljiviće su proizvodile antibiotike za borbu protiv bakterija, bakterije su se
prilagođavale i menjale. Ove promene su se prenosile na novonastale bakterije i
pomagale im da prežive napade. Uspešna promena ih je činila otpornim na
prirodne antibiotike. Znaci, prve bakterije koje su bile otporne na prirodne
antibiotike, pojavile su se mnogo pre nego što su ljudi znali za bakterije, a
kamoli za antibiotike.
Ovaj prirodni proćes i mogućnost promene bakterija u novi, otporniji oblik,
danas je glavni uzročnik pojave bolesti na koje sintetički lekovi više ne
deluju.
Do pojave sintetičkih antibiotika ovaj proćes je bio prirodno balansiran. Bakterije bi postale otporne na jednu vrstu toksina proizvedenog od strane gljivica ili drugih bakterija. Gljiviće bi proizvele drugu vrstu i tako u krug. Priroda se pobrinula da ni jedna vrsta ovih mikroskopskih organizama ne preovlada. Međutim, izumom sintetičkih antibiotika poremećena je prirodna ravnoteža. Bakterije nisu više morale da se prilagođavaju samo prirodnim antibioticima stvorenim od strane drugih organizama, već i antibioticima koje su proizveli ljudi.
OPET EŠERIHIJA… Svaki put kad osoba upotrebi antibiotik u svrhu suzbijanja infekcije, ili neke upale, istog trenutka ubije se stotine raznih vrsta bakterija u organizmu. Antibiotik prvo uništi najslabije bakterije, bez obzira da li su to baš one koje su izazvale bolest, ili one koje su potpuno bezopasne, ili čak korisne. Ovo ćemo pojasniti na primeru ešerihije koli /Escherichia coli/ bakterije. Recimo da osoba ženskog pola na neki način dobije infekciju urinarnog trakta izazvanu ešerihijom. Posle uzimanja uzorka urina, laboratorija će dostaviti doktoru analizu u kojoj je navedena količina bakterija koja je izazvala infekciju i, u večini slučajeva, spisak antibiotika na koje ta bakterija reaguje. Sama činjenica da laboratorija testira bakterije iz urina na više vrsta antibiotika dovodi nas do zaključka da sama ešerihija ima više podvrsta od kojih neke neće uopšte reagovati na neke lekove. Ovo nije uvek bio slučaj. Na samom početku bio je samo jedan antibiotik koji bi resio infekciju. Međutim, antibiotik neće uništiti 100% svih bakterija. Čak i u slućaju da unisti 99.999% bakterija, onaj mali broj bakterija, koje su preživele, će se primiriti i u pogodnom trenutku ponovo aktivirati, proizvodeći potomstvo otporno na prvobitno korišteni antibiotik. Sledeća infekcija, koja može doći u kraćem ili dužem vremenskom razmaku, neće biti uspešno tretirana istom količinom ili istom vrstom antibiotika. Zbog toga su farmaćeutske kompanije konstantno pronalazile nove i jače antibiotike na koje se vremenom bakterije i virusi neminovno prilagode. Svaka nova vrsta antibiotika obavezno dovodi do stvaranja nove vrste mikroorganizama koji su sve otporniji i opasniji od prethodnih. Ovaj proćes je doveo do stvaranja takozvanih “super mikroorganizama” (na engleskom “super bugs“) koji su apsolutno otporni na sve trenutno postojeće lekove. O ovome ćemo kasne opsirnije govoriti.
Da se vratimo sada na slučaj one, već pomenute, ženske osobe, koja je na neki način dobila infekciju mokraćnih kanala izazvanu ešerihijom koli. Analiza urina je pokazala broj bakterija i vrste antibiotika koje doktor može da prepiše u cilju eliminisanja infekcije. Odgovarajući antibiotik je prepisan i osoba je počela sa terapijom. Posle samo nekoliko dana korištenja prepisanog leka, broj bakterija je smanjen i simptomi upale nestaju. Nema više peckanja prilikom mokrenja, bol u krstima nestaje i osoba se oseća zdravom. U ovoj situaciji naš zamišljeni pacijent može doneti dve odluke. Jedna, da prekine uzimanje leka jer se oseća zdravim, a druga, da nastavi po uputstvu lekara i završi terapiju do kraja.
Koja od ove dve odluke je pravilna,
a koja nepravilna?
Osoba koja zdravorazumski razmišlja završila bi prepisanu dozu leka do kraja,
što je u svakom slućaju sasvim ispravno. Jer ako ne završite dozu do kraja mogu
se desiti sledeće stvari. Infekcija će se vratiti vrlo brzo, ili ako se i ne
vrati baš odmah, ostatak ešerihija koli bakterija će se prilagoditi na
korišteni antibiotik i mirovati do sledećeg pogodnog trenutka za razvoj nove
infekcije, koju je sada teže lečiti istom količinom, ili istom vrstom
antibiotika.
Šta se dešava kada osoba završi potpuno prepisanu dozu antibiotika. Nesporno je
da će infekcija u nekim slučajevima biti iskorenjena i simptomi će nestati.
Osoba će uslovno ozdraviti. Namerno kazemo “uslovno”. Ranije smo već rekli da
antibiotik neće napasti samo štetne bakterije, već i one koje su bezopasne i
korisne. U slučaju antibiotika prepisanih za infekcije mokraćnih puteva
izazvanih ešerihijom, antibiotici će kod ženskih osoba uglavnom uništiti
lacidobacili bakteriju, koja je deo regularne vaginalne flore i koja štiti
vaginalnu sluznicu od štetnih bakterija. Šta se dešava u ovom slučaju? Jedna
infekcija je sanirana, ali su se vrata širom otvorila za nastanak nove
infekcije. Ovaj put u vaginalnom traktu.
Znamo da ešerihija živi u probavnom traktu i jedan deo se izlućuje putem stoliće, kroz debelo crevo i anus. Vrlo je kratko rastojanje između anusa i vagine, a još kraće od vagine do uretera. U normalnim okolnostima lacidobacili bakterija bi se lako izborila sa malim brojem ešerihije koja se od anusa prenese prema vagini. Međutim, lacidobacili bakterija je sada uništena lekom koji se u prvu ruku koristio za saniranje prvobitne infekcije. Tj. antibiotik je oslabio imuni sistem pacijenta uništavajuci korisnu bakteriju. Ovo nije jedini način na koji antibiotici slabe imuni sistem i štete zdravlju, ali ovim ćemo se više baviti kasnije u ovom članku.
Zar nije paradoksalno da lek koji nam je prepisan za borbu protiv ešerihije, ustvari, pomaže formiranje nove infekcije, ovaj put ne samo u urinarnom, već i u vaginalnom traktu. Nažalost, ovo nije sve o paradoksalnoj (zlo)upotrebi antibiotika u savremenoj medicini.
NEPRIJATELJ MOG NEPRIJATELJA… Koliko je tačna izreka “neprijatelj moga neprijatelja je
moj prijatelj”? Da pokušamo analizirati to na sledećem primeru.
Uzmimo opet žensku osobu koja pati od infekcije izazvane ešerihijom. Razlog
zašto uzimamo ešerihiju za primer leži u činjenici da najveći broj naših
pacijenata ima problema baš sa ovom bakterijom (mada je princip isti i za druge
vrste bakterija).
Recimo da se ne radi o prvoj infekciji, već o infekciji koja se vraća više
puta, a takvih je veoma mnogo u slučaju ešerihije koli. Paćentkinja koja
konstantno ima problema sa ovom vrstom infekcija, verovatno je, po savetu
lekara, menjala razne vrste antibiotika, sve u cilju borbe protiv infekcije.
Šta se dešava u ovom slučaju?
Sama ešerihija se razvila u nekoliko različitih podvrsta od kojih je svaka
otporna na jedan ili više vrsta antibiotika. U samoj vaginalnoj flori i
urinarnom traktu sada imamo ešerihija koli bakterije koje su potpuno neotporne
na antibiotike, zatim bakterije koje su donekle otporne na neke antibiotike i
bakterije koje su potpuno otporne na sve koristene antibiotike. Interesantna je
činjenica da ove tri podvrste iste bakterije kontrolišu jedna drugu, tj. sve
tri koegzistiraju u organizmu podjednako. Svaka podvrsta kontroliše
razmnožavanje druge dve i zauzima oko jedne trećine okoline u kojoj koegzistira
sa ostalim podvrstama. Analiza urina će još uvek pokazati ešerihija koli
bakterije, ali neće moći razlučiti koliko podvrsta iste bakterije je prisutno.
Sada dolazi deo o još većem paradoksu upotrebe antibiotika. Lekar će zbog
infekcije nesporno prepisati antibiotik ili kombinaciju antibiotika.
Pacijent će početi sa terapijom i antibiotik će prvo uništiti najneotpornije
bakterije i, ako je doktor pogodio pravu kombinaciju lekova, one bakterije koje
su donekle otporne na neke antibiotike. Na ovaj način je unisteno dve trečine
štetnih bakterija. Ostala je još jedna trećina koja je potpuno otporna na sve
antibiotike, ili bar na one koji su u ovom slučaju prepisani. Šta se dešava u
ovom trenutku? U okolini gde je postojao balans između tri podvrste bakterija,
antibiotik je uništio konkurenciju i pomogao onoj najgoroj podvrsti da se nesmetano
širi. Uništavanjem dve druge, manje otporne podvrste, antibiotik je sasvim
oslobodio put za potpuno nekontrolisano širenje treće podvrste, koja se u
suštini ne može uništiti poštojećim lekovima. Ešerihija koli je savršen primer
za demonstraciju zloupotrebe antibiotika.
Ovu pojavu je opisao Stuart B. Levy, direktor Ćentra za Adoptivnu Genetiku i
otpornost na lekove sa TUFTS UNIVERSITY iz Bostona i autor knjige “Antibioticki
paradoks” (The Antibiotic Paradox). Krediti autoru čiji sam naslov
knjige koristio za naslov moga clanka.
Ovde ćemo napomenuti slučaj iz naše prakse, naime došla nam je pacijent na savetovanje koja pati 12 godina od infekcije izazvane bakterijom Ešerihija koli. Sve je bilo praćeno najjačim simptomima te infekcije, nekontrolisano mokrenje, pečenje, bol, jednostavno više nije mogla da živi normalan život bez gomile uložaka danju i noću. Za sve vreme trajanja bolesti lekari su je lečili ogromnim dozama antibiotika (za 12 godina primila je preko 80 injekcija antibiotika plus nekoliko stotina kapsula raznih antibiotika). Mi smo je uputili na frekventnu terapiju gde je za 17 dana terapije uklonila ešerihiju iz urinarnog trakta i sada normalno živi i radi.
KAKO PRAVIMO OD PRIJATELJA
NEPRIJATELJE… Šta se dešava sa dobrom ešerihija
koli bakterijom, koja normalno živi u probavnom traktu i koja je korisna za
nas, u momentu uzimanja antibiotske terape u cilju borbe protiv urinarne
infekcije izazvane ešerihijom? Normalno, antibiotici ne mogu da naprave razliku
između dobre i loše ešerihe i neće napasti samo loše bakterije u urinarnom
traktu, već će uticati i na dobre bakterije koje se nalaze u našem organizmu.
Dobre bakterije se, takođe, prilagođavaju i stvaraju nove podvrste koje su
korisne sve dok su tamo gde im je mesto, ali i one postaju otporne na antibiotike.
Problem sa ovim je što neke bakterije koje su potencijalno bezopasne, ili čak
korisne, prenesu mogućnost odbrane od antibiotika na one bakterije koje su
opasne po naše zdravlje. Ili još gore, počinju da se razmnožavaju u količinama
koje postaju opasne i štetne.
Što je češće antibiotik korišten, to je veća šansa da bakterija razvije
otpornost prema njemu. Najčešća mesta za razvoj antibiotik-otpornih bakterija
su uši, sinusi, grlo, urinarni trakt, vaginalna sluznica, pluća i probavni
trakt.
Ljudi čiji je imuni sistem oslabljen
stresom, starosću, bolestima ili medicinskim tretmanom, kao i deca, čiji se
imuni sistem nije u potpunosti razvio, imaju najviše šansi da budu ugroženi
antibiotik-otpornim bakterijama. Pogotovu ako su proveli duži vremenski period
u bolnici.
Još jedan od paradoksa je da neki mikroskopski organizmi, koji nisu postojali
ili su postojali prirodno u malom broju, počinju da se šire u enormnim
količinama zahvaljujući antibioticima koji su uništili one bakterije koje su ih
držale u prirodnoj ravnoteži. Dok ovi organizmi mogu biti bezopasni u malim
količinama, postaju smrtno opasni ako se počnu masovno razmnožavati. A što je
najgore, ti isti organizmi već imaju razvijenu otpornost prema antibioticima.
Profesor Levy kaže da smo svedoci i uzročnici masovne promene i razvoja novih
mikroorganizama.
Razvojem i zloupotrebom antibiotika čovečanstvo je promenilo istorijski tok
prirodne evoluće bakterija. Na sve to treba dodati i toksikaciju organizma
teškim metalima kojih je u našem okruženju sve više a to sve više utiče na pad
imunog sistema. Najnovije naučne studije pokazuju da je najuspešniji način
borbe protiv patogenih mikroba u našem telu paralelna detoksikacija teških
metala, kao što je npr DPMS protokol i sl.
Zato je sada vreme da razmišljamo i o novim načinima borbe protiv bakterija sa što manje nuspojava i štete kao što je frekventna terapija.
Za više informacija obratite nam se na 0616353018