Search
Monday 25 September 2017
  • :
  • :

KO ĆE POBEDITI IMUNITET ILI RAK?

Kvantna energija i mozak

Kvantna energija i mozak

Psihostres i kvantna energija

Epifiza - izvor energije

Kvantna energija i mozak

Povezanost između duše i tela, kvantne energije i mozga , vidimo svaki put kada se jako uzbudimo, uznemirimo, iznerviramo ili smo veoma opušteni, relaksirani. Između ova dva stanja postoje brojne nijanse , a svaka od njih predstavlja fiziološku reprezentaciju onoga što se u našoj glavi, u našim mislima odvija. Svaka naša misao ili akcija praćena je električnom aktivnošću u nervom sistemu , kao i bifotonskom komunikacijom između ćelija. Biofotoni su pokretačka životna sila. Oni regulišu fiziološke funkcije u našem telu tako što određenim frekvencama aktiviraju biološke procese. Kada neometano funkcionišu kvantno energetsko polje je u balansu i mi se osećamo dobro.

Psihološki stres (koji nastaje kao posledica našeg tumačenja situacije u kojoj se nalazimo kao ugrožavajuću po nas) pokreće niz reakcija neurološkog i endokrinog sistema. Hipofiza reaguje prva i stimuliše rad nadbubrežne žlezde koja luči adrenalin i kortizol, što osećamo kao ubrzan rad srca, povećanje krvnog pritiska, hladnoću ruku i nogu, znojenje dlanova, uznemirenost i sl. Istovremeno dolazi do blokiranja biofotonskih signala i slabljenja kvantno-energetskog polja.

Osim psihološkog stresa na naše telo svakodnevno deluju i drugi faktori, kao što su elektromegnetna zračenja, kojima smo sve više izloženi, ishrana i sl. Ako se ovakve promene događaju svakodnevno, kažemo da je osoba izložena hroničnom stresu, a telo izloženo aktivnosti adrenalina i kortizola , čime se ubrzava proves starenja, dolazi do pada imuniteta, a na organskom nivou do disfunkcije. Emotivno postajemo osetljiviji, agresivniji, nestrpljivi, anksiozni.

 

Epifiza – izvor energije

Epifiza ili pinealna žlezda je jedna vrlo mala žlezda (veličine zrne graška), smeštena između dve moždane hemisfere. Ona luči hormon melatonin, koji čini da se osećamo se relaksirano, manje napeto. Pod njegovim dejstvom telesna temperatura opada i telo se uvodi u san. Produkcija melatonina podložna je cirkadijalnom ritmu kod ljudi, odnosno promeni u okviru 24 h, a njegovo lučenje se povećava noću.

U istočnoj kulturi ova žlezda se povezuje sa dušom, duhovnošću, intuicijom. Ona upravlja čuvanjem energije i puštanjem energije u energetsko polje čoveka. Na taj način utiče na proces starenja, zdravlje kostiju i mišića, plodnost, dugovečnost i metaboličku ravnotežu. Da bi njena funkcija bila optimalna, neophodno je otkloniti energetske blokade i dozvoliti neometan protok energije.

Usled hroničnoh stresa i neadekvatne ishrane, dovodimo organizam do stanja u kome se osećamo isrpljeno, bez energije. Ovi problemi su često praćeni poremećajem sna, osoba ne može da se opusti i utone u san , zaspi tek pred zoru, čak i kada joj se čini da je dovoljno spavala budi se umorna i bez energije i tako ide kroz dan.

Dešava se da sam čovek, preteranom aktivnošću, bez pravovremenog i adekvatnog odmora ili vodeći sedelački , u zatvorenom , uz dugotrajno izlaganje elektromagnetnom zračenju i veštačkom svetlu, poremeti prirodni hormonski balans.

Istraživanja pokazuju da se niži nivo melatonina nalazi kod ljudi koji su pod jakim emocionalnim stresom i onih koji su nedovoljno izloženi sunčevoj svetlosti , a uklanjanje epifize povećava mogućnost razvijanja depresije, anksioznosti, nesanice, glavobolje i sl.

Svako preterivanje i nepoštovanje prirodnog ritma dovodi do stresa i disbalansa u kvantno energentskom polju, što rezultira padom imuniteta, slabošću i disfunkcijom na nivou organa.

Adekvatan izbor namirnica, boravljenje danju na dnevnom svetlu , a po noći u tami ( sa što manje veštačkog svetla), kvalitetan san, pomaže u održavanju dobrog raspoloženja, zdravlja i životne energije.

 

Problemi sa spavanjem, raspoloženje i ishrana

Neraspoloženje, depresivnost, nesanica, nervoza, razdražljivost, pad energije…sve su to stanja na koja se danas veliki broj ljudi žali, tražeći lek i savet kako bi mogao da se opusti, relaksira, naspava i povrati energiju.

Hronični stres kroz učestalu aktivaciju promena putem nervnog i endokrinog sistema dovodi do hormonskog disbalansa, koji se na kvantnom nivou doživljava kao pad energije, sa posledicom disfunkcije određenih organa.

Nedovoljnim unošenjem određenih namirnica, nutrijenata ( minerala, vitamina, enzima, belančevina, masti…) ne pružamo svom organizmu dovoljno materijala za izgradnju određenih hormona i uspostavljenje balansa.

Problemi sa spavanjem mogu biti povezani sa nivoom hormona epifize- melatoninom. Ukoliko postoji nizak nivo ovog hormona osoba je napeta, ne može da se relaksira, opusti i utone u san. Proizvodnja melatonina vezana je za dnevni bioritam organizma, ali i za uzrast. Kod dece se u trećem mesecu po rođenju ustali proizvodnja melatonina, sa najvišim nivoima u periodu između ponoći i osam sati ujutro. Nakon ulaska u pubertet nivo melatonina opada i u starijem dobu imamo znatno manje nivo ovog hormona u odnosu na mlađi uzrast. Melatonin je jedan od najaktivnijih antioksidanta koje poznajemo, on može da barijeru krv-mozak i na taj način brži je od bilo kog drugog „lovca na slobodne radikale“. Ovaj hormon usporava napredovanje Alchajmerove bolesti, sprečava razvoj kanceroznih ćelija i usporava rast pojedinih tumora.

Da bi bilo dovoljno melatonina potreban je određen nivo serotonina i triptofana koji učestvuje u njegovoj izgradnji.

Triptofan je aminokiselina koja sarađuje sa vitaminom B6, nijacinom i magnezijumom u sintetizovanju serotonina, koji je naše prirodno sredstvo za smirenje. Triptofan se u naš organizam mora uneti hranom. Ima ga u maslacu od kikirikija, orašastim plodovima, semenkama, ćuretini. Zob je takođe prirodan izvor melatonina i triptofana.

Ukoliko patite od nesanice savetuje se smanjenje unosa kofeina i šećera, a povećanje unosa namirnica bogatih magnezijumom.

Magnezijum drugačije nazivamo antistresnim mineralom. Neophodan je za pravilno funkcionisanje nerava. Nedostatak magnezijuma može da izazove poremećaj sna , zatvor, drhtanje mišića , grčeve, anksioznost, nervozu, bol… Ima ga u bademima, pšeničnim mekinjama, indijskom orahu, pivskom kvascu, zelenom lisnatom povrću, morskim plodovima.

Lan je takođe jedna namirnica koja može uticati na opuštenost i raspoloženje. Osim što sadrži omega 3 masne kiseline i triptamin koji učestvuju u izgradnji serotonina , sadrži i magnezijum, koji opušta mišiće i nervni sistem. Uzimanje semena lana je dobar način da povećate nivo seratonina u telu .

Serotonin je hormon koji luči nadbubrežna žlezda, a koji utiče na opšte rapoloženje, regulaciju sna, opuštenost, zadovoljstvo, takozvani „hormon sreće“. Osobe koje pate od depresije imaju nizak nivo ovog hormona, te se u lečenju depresije koriste medikamenti koji povećavaju nivo ovog hormona.

Odlika namirnica koje podižu našu energiju jeste da su u harmoniji sa merdijanskim energijama, između ostalog stabilizujući hormoski balans i rezonancu srca i mozga, uz pomoć namirnica koje poboljšavaju hormonsku i neurotransmitersku komunikaciju i bude unutrašnje moći izlečenja. Integralni ovas, kukuruz, basmati pirinač, sirovi đumbir, svež paradajz, jesu namirnice bogate melatoninom i pomažu da se povrati rezonanca između srca i mozga.

Za više informacija obratite nam se 0616353018

Saznaj više

 

 




Leave a Reply

Your email address will not be published.