Search
понедељак 19 новембар 2018
  • :
  • :

KO ĆE POBEDITI IMUNITET ILI RAK?

Emocionalni šok kao okidač karcinoma

Emocionalni šok kao okidač karcinoma

Saznaj više na našem video kanalu

Doktor Ryke Geerd Hamer je pošao od ideje da je održavanje života ontogenetski princip na kome počiva čitava evolucija. Sve je u stalnom stvaranju i održavanju. Tako svaki složen organizam kao šta je i ljudski nakon šta je pretrpeo neko oštećenje nastoji sam da se zaleči. Dakle, ako se bol ili nefunkcionalnost nekog organa pojavi kao posledica procesa reparacije, onda se i medicinski tretman mora vršiti skladno nastojanju organizma da se zaleči, a nikako da se proces ometa ublažavanjem ili uništavanjem simptoma. I to je suština filozofe dr. Gerda Hamera.

Ali, zamislite sada šta se događa u celom organizmu kada se pokrene prirodni program reparacije karakterističan za živa bića, a jedna njena biološka manifestacija koja je protumačena kao simptom „bolesti“ postane meta militantnog medicinskog tretmana farmaceutici, koji su za organizam svi toksini i od kojih se on po prirodi nastoji osloboditi i zaštititi.

Mozak to tumači kao novo oštećenje i možda obustavlja započeti program reparacije, pa hitno aktivira drugi program, takođe za reparaciju, ali ovog puta složeniji. On, na žalost ima i još izražene manifestace u tkivima, pa „stručnjaci“ u belom tumače da je došlo do još većeg pogoršanja bolesti. Kreću s još jačim hemijskim terapijama , invazijama na tkiva i zbog ovog novog napada mozak pokreće sve veći i veći broj programa za reparaciju jer ni jedan ne u stanju da ga sprovede do kraja. Čitav organizam tako vremenom slabi i gubi energiju jer sada čitav učestvuje u programima reparacije grozničavo se boreći za održanje života, dok ga „lekar“ kao „majstor – kvariša“ besomučno truje i u tome konstantno remeti.

Ako vam ovo djeluje sumanuto, ali logično, vi ste već shvatili šta je život, a šta radi konvencionalna alopatska medicina.

Borba s rakom nije ništa drugo do borba sa jednom drugačijom formom života. Iz ove borbe, nažalost karcinomi izlaze kao pobednici, a čitav organizam se energetski razori i mora se razgraditi na sastavne energetske čestice. To nazivamo smrt. Naravno, ne krivimo za ovo lekare, jer su tako naučeni u školi i naterani od strane svetskog medicinskog establišmenta da tako postupaju ako žele licencu za lekarsku praksu. A, dr. Hamer je upravo ovom vrlo povezanom medicinskom i farmaceutskom establišmentu, zadao težak udarac. Da postavi svoju teoriju Nove Medicine, Hamera je naterao životni splet okolnosti. Vernici bi rekli „božja volja“.


Božja volja kreira Hamerovu teoriju

Ryke Geerd Hamer je rođen 1935. u Nemačkoj gde je istovremeno studirao i medicinu i teologiju u Tübingenu. U svojoj 22. godini je završio teologiju, a u 26-oj je dobio licencu za lekarsku praksu. Radio je na različitim univerzitetskim klinikama u Nemačkoj od 1963. do 1986. kada mu je licenca sudskom presudom oduzeta. Specijalizaciju iz interne medicine je završio 1972. i od tada je radio najviše sa kanceroznim pacentima na klinici u Tübingenu, dok je istovremeno radio privatno na inovacijama medicinskih instrumenata. Tako je konstruirao hirurški skalpel koji je sekao 20 puta oštre nego oštrica žileta i poznat je kao Hamer skalpel. Konstruisao je i posebnu pilu za kosti koja se primenjuje u plastičnoj hirurgiji, kao i sto za masiranje koji se automatski oblikuje po telesnim oblinama pacenta. Patenti od ovih inovacija su mu doneli novac, pa se preselio u Italiju gde je po sirotištima počeo da leči besplatno.

Preokret u njegovom životu nastao je 1978. kada je njegov devetnaestogodišnji sin Dirk, koji se na moru odmarao na porodičnoj jahti, greškom uben. Ubica je bio niko drugi do princ Viktor Emanuel od Savoje lično, sin poslednjeg italijanskog kralja. Princ od Savoje je bio na svojoj jahti kada je otkrio da mu je neko odvezao gumeni čamac. Plemić je odmah uzeo svoju pušku i krenuo u obračun s kradljivcem. Čamac je našao privezan za drugu jahtu pa je pucao na čoveka u čamcu, ali ga je promašio. Metak je, međutim, pogodio u nogu Dirka koji je bio na susednoj jahti ili čamcu. Nakon četiri meseca i amputace noge, Dirk je umro.

Incident je popraćen i teškim sudskim procesom, kojim je princ simbolično osuđen samo zbog nelegalnog posedovanja oružja. Za doktora Hamera i njegovu ženu je ovo bio izuzetan emocionalni šok. Vrlo brzo dr. Hamer je i sam dobio rak testisa, iako nikada u životu ne imao nikakvih zdravstvenih problema. Tako je počeo vrlo intenzivno da razmišlja ne li ovaj emocionalni šok na neki način aktivirao umnožavanje kancerogenih stanica kod njega.

Kako je u to vreme radio kao glavni internista na onkološkoj klinici u Minhenu, počeo je proučavati istore bolesti svih kanceroznih bolesnika i da ih upoređuje sa svojim nalazima. I otkrio je neke šokantne sličnosti. Naime, svi pacenti su pre pojave karcinoma takođe imali neki stresan i dramatičan doživljaj, većeg ili manjeg intenziteta, u svakom slučaju neočekivan. Polazeći od pretpostavke da se svi doživljaji u telu registruju u mozgu, Hamer je analizirao i sve CT snimke mozga (rađene kompjuterskom tomografijom) i sve ih je uporedio sa svojim. Ono što je našao sve je iznenadilo. Na svakom CT snimku on je uočio nešto što se očitavalo kao niz koncentričnih prstenova nalik krugovima u vodi koji se formiraju nakon ubacivanja kamenčića.

Ova lezija koju je na mozgu registrovao CT skener bila je kod različitih pacenata na različitim lokacijama i različitog intenziteta, ali je uvek bila tu sa karakterističnim koncentričnim krugovima. Zanimljivo je šta su lekari koji su čitali CT nalaze i rane ovo koncentrično prstenje uočavali, ali su mislili da se radi o veštačkoj tvorevini koja je nastala u samom aparatu pa ovom nisu pridavali poseban značaj.

Pozvani su inženjeri iz Siemensa (čiji je aparat bio u upotrebi) i napravljeno je više različitih snimaka iz više uglova i ova lezija se uvek videla na istom mestu. Tako je ovo žarište vidljivo na CT-u dobilo ime Hamerovo žarište ili HH (Hamer herde). Ono što je dalje uočio, to je da je lokacija na mozgu ove leze uvek bila u regiji mozga koji je u korelaciji sa organom na kome se stvorio tumor ili čir, odnosno uvek se radilo o organu čiji je rad kontrolisao taj deo mozga.

Doktor Hamer je tako počeo razmišljati da u stvaranju karcinoma možda aktivno učestvuje baš mozak i to na neki način kao medijator između psihe (zapravo uobličene energe), preko određene rege u mozgu i organa na kome se manifestuje bolest, u ovom slučaju karcinom. A glavni okidač koji pokreće ovakav program u mozgu, koji i jeste zapovedni centar za sve organe i tkiva, može biti upravo energetski konflikt koji je nastao nakon nekog iznenadnog šoka ili emocionalnog stresa.

Energetski konflikt tako može biti svaki sukob koji nastaje u prirodnom protoku energe koja se kroz svaki živi organizam kreće najvjerojatne u obliku većih i manjih vrtloga i koji su međusobno povezani i sinhronizovani kao zupčanici u satu.




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.