Search
понедељак 19 новембар 2018
  • :
  • :

KO ĆE POBEDITI IMUNITET ILI RAK?

Imunološki Sistem

Imunološki Sistem

Imunološki sistem je ključ za sve bolesti – od obične prehlade do onih najtežih, malignih bolesti. Da bi mogao da nas uspešno brani od svih zaraza, imunitet mora biti u ravnoteži, ni preslab a ni prejak. Jer svako narušavanje ravnoteže dovodi do češćih infekcija, alergija koje do tada nisu bile prisutne, pa čak i malignih bolesti. Oslabljen, imunitet nije u stanju da se bori protiv bolesti, ali i previše aktivan može da ošteti sopstveni organizam.

Adekvatan odgovor imunog sistema podrazumeva prepoznavanje antigena, izbor tipa reagovanja i odgovarajuću regulaciju odgovora koji će zaštititi organizam, tj.izbeći oštećenja tkiva.

Osnovne imunokompetente ćelije jesu limfociti. Oni su nosioci stečenog imuniteta jer prepoznaju i reaguju na strain antigen, putem specifičnih receptora. Drugu grupu imunskih ćelija čine nelimfoidne akcesorne ćelije (endotelne i epitelne ćelije tkiva i organa) koje imaju ulogu kako u razvoju limfocita tako i u svim fazama imunskog odgovora. Ključne ćelije su antigen prezentujuće ćelije monocitno-makrofagnog sistema među kojima su najvažniji monociti, makrofagi i dendritične ćelije.   Važnu ulogu u toku imunskog odgovora obavljaju i granulociti (neutrofili, bazofili i eozinofili).

Limfociti

Najvažniju ulogu u održavanju ljudskog zdravlja imaju upravo limfociti, (bela krvna zrnca). Razlikujemo dve vrste limfocita,,T i B limfocite. Svaki od njih ima svoj zadatak. T limfociti imaju ulogu da prepoznaju i razlikuju strane materije od onih koje pripadaju organizmu i da ih unište, dok B limfociti regulišu stvaranje antitela.
Sinteza limfocita započinje u koštanoj srži od ćelija prethodnica koje kasnije sazrevaju u T limfocite u timusu, dok se sazrevanje B limfocita završava u koštanoj srži.
Zreli T i B limfociti zatim prelaze u krv, a iz krvi u periferne limfne organe poput limfnih čvorova, slezine i ostalih. U krvi i limfnim organima oni su uvek prisutni i spremni da reaguju na bilo koji strani antigen.

Limfociti putuju kroz krv u potrazi za stranim ćelijama. B ćelije koriste antitela u borbi protiv stranih agenasa, dok se T ćelije direktno bore protiv njih. Postoji dve vrste T ćelija: ćelije „ubice“ i ćelije „pomagači“. Ćelije pomagači identifikuju ćelije u koje je prodrto i aktiviraju uzbunu. Zatim dolaze ćelije ubice i uništavaju napadače.

Kako imuni sistem prepoznaje i uništava tumorske ćelije?

Citotoksični T limfociti su glavno imunološko oružje u borbi protiv tumora. Citotoksičnost je toksično (uništavajuće) dejstvo na ćeliju. Aktivacija ovih limfocita se dešava prepoznavanjem antigena tumorskih ćelija, a da bi se prepoznavanje dogodilo, važnu ulogu imaju antigen prezentujuće ćelije ili APĆ. Bez njih ne bi se stvorila imunološka kaskada za delovanje citotoksičnih limfocita. Taj efekat se zove unakrsna prezentacija i na osnovu ovog efekta nastala je podloga za razvijanje vakcina protiv tumora.

Citotoksični limfociti direktno deluju na tumorsku ćeliju dovodeći do njenog uništenja.

Sledeće ćelije koje svojom aktivnošću učestvuju u antitumorskoj aktivnosti su B limfociti. Pomenute ćelije ne prepoznaju samo tumorske antigene koji su uglavnom proteini, već i ugljene hidrate i glikoproteine. Tu spadaju gangliozidi (GM2, GD3) i gp100 koje stvaraju neuroblastom, melanom i sarkomi koji aktiviraju B limfocite u smeru sinteze specifičnih antitela. Ova antitela se vezuju za pomenute tumorske antigene i dovode do uništenja tumorske ćelije aktivacijom sistema komplementa ili putem ćelijske citotoksičnosti posredovane antitelima.

Da bi se svi pomenuti mehanizmi odigrali, neophodno je učešće i aktivacija tzv T-helper (pomoćničkih) limfocita ( CD4) koji zapravo daju glavni imunološki signal ostalim ćelijama imuniteta.  U slučaju citotoksičnih limfocita, ukoliko T-pomoćnički limfociti ne pošalju tzv.kostimulativni signal,citotoksična ćelija će zapasti u stanje anergije ili apoptoze (programirane ćelijske smrti).

Ujedno, B limfociti ne mogu započeti sintezu antitela ako ne dobiju signal od T-pomoćničkih ćelija.

 

Kako sačuvati i podići imunološki sistem možete saznati ako dođete u Savetovalište „Vera u Život“

Dr Suzana Marković