Detoksikacija teških metala DMPS protokol

Detoksikacija teških metalaDMPS protokol

Kako uspešno smanjiti nuspojave hemioterapije kod onkoloških bolesnika

U 21om veku smo sve više i više izloženi teškim metalima koji se nakupljaju u našem organizmu i vremenom izazivaju brojne poremećaje. Nažalost, konvencionalna medicina zapostavlja ulogu teških metala kao izazivača bolesti u hroničnom smislu. Na primer, za olovo se već dugo zna da doprinosi pojavi povišenog pritiska, oboljanja srca, oštećenju mozga i pojavi demecije. Kadmijum, nikl i arsen su poznati karcinogeni. Aluminijum povećava rizik od pojave demecije i drugih neuroloških poremećaja. Gadolinijum, koji se do skoro smatrao bezopasnom supstancom i koji se u medicini koristio kao kontrastno sredstvo za magnetnu rezonancu, se pokazalo da se deponuje u mozgu.

Teškim metalima su izloženi svi, nebitno da li radite u fabrici boja pa direktno udišete olovo, ili samo jedete ribu koja je prepuna žive. Bombardovanje koje smo doživeli 99 godine ne treba ni spominjati. Koncentracija teških metala raste eksponencijalnom brzinom u poslednjih nekoliko dekada pogotovo. Zatrovano je zemljište, vazduh, hrana koju jedemo. Od njih ne možemo da pobegnemo. A posebno onkološki bolesnici koji su na hemioterapiji.

Jedan od problema je taj što konvencionalne metode testiranja nisu dobre za detekciju tog depoa teških metala u našem organizmu koji se gomila tokom celog života. Teški metali samo priveremno proaze kroz krv pre nego što se akumuliraju u kostima i ostalim ćelijama organizma. Testiranje krvi je otprilike kao da pokušavate da vidite koliko kola ima u jednoj državi na osnovu toga što brojite kola na autoputu u 3 ujutru. Jednostavno ih tražite na pogrešnom mestu.

Drugi problem koji imamo sa hroničnom intoksikacijom teškim metalima je to što ona ne izaziva akutne simptome, već spore, podmukle, korozivne efekte na naše zdravlje. Kada se nekome dijagnostikuje hipertenzija, lekar konvencionalne medicine neće ni pomisliti da testira na prisustvo akumuliranog olova u telu. Nekada prođu godine, pa čak i decenije hronične kepozicije teškim metalima pre nego što se kod ljudi razvije karcinom ili se pojave prvi simptomi demencije.

Najbolji način detekcije hronične intoksikacije teškim metalima je kombinacija kliničke i porodične istorije (anamneze) zajedno sa provokacijskim testiranjem na teške metale. Provokacijski test se sprovodi putem intravenskog ili intramuskularnog ordiniranja helirajućeg agensa koji povlači teške metale iz njihovih „mesta skrivanja“ – tkiva, koji se potom sprovode u urin gde se detektuju laboratorijskim metodama.

Jedan od tih helirajućih agenasa, DMPS (2,3-dimerkaptopropan-1-sulfonat) ili Unitiol, se osim za dijagnostiku koristi naravno i kao terapija, ne samo akutnog već i hroničnog trovanja teškim metalima. DMPS je sintetisan još 1956. Godine od strane V.E. Petrukina, a potom je korišćen i u Kini. U Americi i Zapadnoj Evropi počeo je rasprotranjeno da se koristi tek 70tih godina, i to posebno u kasnim 70im godinama kada je počela proizvodnja DMPSa u farmacutskoj kući Heyl u Nemačkoj. On funkcioniše tako što u organizmu, u tkivima, vezuje za sebe pozitivno naelektrisane jone (primarno teške metale) i sa njima stvara nerastvorne komplekse, čini ih netoksičnim i potom izbacuje primarno putem urina. 

Unitiol, kao i njevog sukcimer DMSA (2,3-dimerkaptosukcinska kiselina) su derivati dimerkaprola (2,3-dimerkapto-1-propanol Anti-Levisit, BAL), i postepeno su u potpunosti zamenili upotrebu BALa u terapiji intoksikacije teškim metalima zbog nekoliko prednosti, uključujući mnogo nižu toksičnost agensa, povećanu rastvorljivost u vodi i smanjenu rastvorljivost u mastima. Unitiol se koristi u terapiji akutne i hronične intoksikacije više teških metala i metaloida, a posebno je koristan kod intoksikacije živom, olovom, bizmutom i arsenom. Unitiol se može davati intravenski, instramuskularno i oralno u zavisnosti od kliničke slike, i ima veoma malo veoma retkih neželjenih efekata, koji uključuju prolazne reakcije na koži u vidu crvenila i svraba, i prolazni pad pritiska.

Praktično jedina mana DMPSa je to što veoma malo prolazi krvno-moždanu barijeru usled visoke hidrofilnosti, za razliku od dimerkaprola.

Čišćenje organizma od teških metala možemo posmatrati kao prvi korak u kompletnoj detoksikaciji organizma kao najbolji vid terapije svih obojenja, pa i onih najtežih. Koju god konvencionalnu terapiju da koristimo, detoksikacija može samo da ubrza proces lečenja i oporavka. Podjednako nam je posle nekih konvencionalnih terapija (kao na primer hemioterapija kod karcinoma koja sadrži visoke doze teških metala) potrebna detoksikacija tela, upravo od tih teških metala. Uklanjanje teških metala iz organizma bi se moglo posmatrati i kao rešavanje problema iz korena, naravno u kombinaciji sa ostalim načinima detoksikacije.

Jedan od dobrih primera bi bila infekcija Kandidom. I sada jednostavno predstavljeno, Kandida voli živu, i ona živu nataloženu u našem organizmu vezuje za sebe i inkorporira je u svoju membranu. Na taj način Kandida nas „štiti“ od toksičnih efekata žive, ali svojim prisustvom izaziva niz drugih problema, primarno same simptome kandidijaze, ali i mnogo ozbiljnije probleme i vodi u mnogo dubje poremećaje organa. Stoga, ukoliko uklonimo prvo živu, potom drugim protokolima uklonimo Kandidu, možemo reći da smo izlečili organizam od više bolesti, ali i sprečili nastanak mnogih, potencijalno fatalnih.

U Poliklinici Naturalia se sprovodi DPMS protokol detoksikacije od teških metala u trajanju od 3 nedelje, koji uključuje korišćenje helatnog agensa, frekventne terapije za detoksikaciju limfe i jetre i potom jonsko čišćenje. Na vama je jedino da se tokom prve i treće nedelje suplementirate sa multivitaminima i mineralima koji vam se budu savetovali. I to je najbolji način da se smanje nuspojave HT kod onkoloških pacijenata.

Za više informacija kontaktirajte nas na 0616353018