Search
Monday 20 November 2017
  • :
  • :

KO ĆE POBEDITI IMUNITET ILI RAK?

Hemioterapija

Hemioterapija Osnovne informacije

Ovaj tekst je namenjen pacijentima obolelim od raka koji treba da prime hemioterapiju. Potrebu za hemioterapijom odredjuje internista-onkolog ili komisija koju najčešce čine hirurg, internista- onkolog i radioterapeut. Na samom početku treba znati, da najveći broj pacijenata obolelih i lečenih od zloćudnog tumora u toku svog lečenja dobija neku vrstu hemioterapije. Hemioterapija je metoda lečenja raka koja se primenjuje bez obzira da li se rak nalazi u organu gde je nastao ili je proširen po telu. Kako se radi o vrlo jakim lekovima, neželjeni efekti koji se mogu pojaviti u toku lečenja su relativno česti i neprijatni. Svrha teksta koji sledi je da upozna pacijente sa delovanjem hemioterapije na ćelije raka, na organizam u celosti kao i sa neželjenim efektima koji mogu da se pojave u toku lečenja. Najvažnije od svega je da pacijent koji treba da primi hemioterapiju shvati njenu važnost, kao i razloge njene primene u cilju što boljeg lečenja ili potpunog izlečenja.

Poznavajući većinu neželjenih efekata ni pacijentu, ni lekaru nije lako da se odluči za primenu hemioterapije. Kod raka dojke ona se daje bez dvoumljenja u slučajevima kad limfni čvorovi pazuha sadrze ćelije raka, jer je tada hemioterapija jedina šansa pacijenta da se spreči dalje proširenje bolesti. Odluka postaje teža kad se ne može sa sigurnošću tvrditi da se u organizmu još nalaze maligne ćelije, ili je mozda izlečenje već postignuto operacijom, otklanjanjem samog tumora. U takvim slučajevima možemo samo da se oslanjamo na statističke podatke koji se baziraju na posmatranju desetine hiljada pacijenata obolelih od raka, na osnovu kojih su i svetski protokoli za lečenje obolelih od raka sastavljeni. I odluka za, i odluka protiv primene ove metode lečenja snose odredjeni rizik i zato pacijent mora biti upoznat sa značajem hemioterapije, ali i sa njenim rizicima.

Ne sme se zanemariti ni činjenica da, iako je hemioterapija jedan od najmoćnijih načina lečenja raka, ona nije čudotvorno sredstvo. Kod odredjenog broja pacijenata tumor se tokom godina ponovo pojavi. To znači, da su se u organizmu vec nalazile ćelije raka pre započinjanja hemioterapije i da ona nije uspela da uništi sve zloćudne ćelije. Ni u slučaju tih pacijenata nije još sve izgubljeno, jer, zahvaljujući modernoj medicinskoj nauci, danas su poznati i dodatni načini lečenja.

Pacijent, dakle, mora imati poverenja u tim lekara koji ga leči i prihvatiti njihovu procenu neophodnosti predloženih metoda lečenja, pa i hemioterapije, s obzirom da je zajednički cilj svih ucesnika u lečenju potpuno izlečenje obolelog.

PITANJA

Pitanja koja pacijenti oboleli od raka najčesce postavljaju su stereotipna i

uglavnom se odnose na sam zloćudni tumor i na celokupni proces lečenja hemioterapijom. Sadržaj ove brošure će pokušati da odgovori na većinu tih pitanja, a koja ostanu neodgovorena, kao i Vaša licna pitanja, možete postaviti svom internisti-onkologu. On će Vam dati sva dodatna obaveštenja da biste u potpunosti bili spremni za  hemioterapiju.

Opšta pitanja o hemioterapiji

  • Šta je hemioterapija i kako ona deluje?
  • Koje su standardne metode lečenja tipa raka koji ja imam?

hemioterapija

  • Zašto je u mom slučaju potrebna hemioterapija?
  • Da li postoji drugi tretman za vrstu raka koju ja imam?
    • Kakva je korist od hemioterapije?
    • Koji su rizici od hemioterapije?
    • Koliko dugo, gde i kako ću primati hemioterapiju?
    • Koji se lekovi daju i kako se nabavljaju?
    • Da li će hemioterapija uticati na moj normalan svakodnevni zivot?

Pitanja o neželjenim efektima ( nuspojavama )

  • Šta su to neželjeni efekti ( nuspojave )?
  • Zašto nastaju neželjeni efekti?
  • Koji su najčešći neželjeni efekti kod primene hemioterapije?
  • Koliko dugo neželjeni efekti traju?
  • Šta ako se kod mene pojave neželjeni efekti?
  • Kako se nuspojave mogu ublažiti ili otkloniti?
  • U kojim slučajevima treba da se javim lekaru zbog nuspojava?

 

Pitanja o mogućim posledicama hemioterapije na organizam

 

  • Da li hemioterapija ostavlja trajne posledice na organizam?
  • Kako ću znati da li su nastupile trajne posledice u organizmu?
  • Šta ako se utvrdi trajno oštećenje nekog od organa?

 

 OPŠTI ASPEKTI LEČENJA ZLOĆUDNIH TUMORA (RAKA)

 

Tumor oznacava abnormalnu masu tkiva, čvor ili izraslinu. On može da bude benigni (dobroćudni) ili maligni (zloćudni). U slucaju malignih tumora (raka) neke ćelije u organizmu se promene i počinju rasti nekontrolisano. Ćelije raka napadaju i uništavaju zdrave ćelije tela, što pre ili kasnije, ako se ne zaustavi, završava smrću obolelog. Ćelije raka čak mogu i da se odvoje od primarnog tumora i da dospevaju u bilo koji organ ili deo tela, nastavljajući da rastu. Ovaj proces proširenja se zove metastaza.

Početkom XX veka zloćudni tumori su dovodili u skoro 100% slučajeva do smrti obolelog. Otuda i dan danas zaostalo verovanje da je rak neizlečiv. S druge strane, bolesnici sumnjaju u mogućnost potpunog ozdravljenja, jer nisu dovoljno upoznati sa napretkom i dostignućima moderne medicinske nauke u ovoj oblasti. Danas, medjutim, 50 – 75% obolelih od raka na nekom organu, otkrivenim u ranom stadijumu, se uspešno izleči, tj. živi duže od 5 godina nakon lečenja, bez simptoma  karcinoma.

Medjutim, pacijent mora znati, da je lečenje u slučaju raka neophodno, da rak nikad ne nestaje sam od sebe i da svako odlaganje iz bilo kojih razloga moze biti pogubno.

Lečenje malignih tumora je interdisciplinarni zadatak koji zahteva timski rad lekara raznih specijalnosti. Njihov zadatak je da svakom bolesniku individualno odrede za njega najadekvatniju i najdelotvorniju terapiju, primenjujući svetski prihvaćene standarde. Bolesniku se, zavisno od vrste raka, proširenosti bolesti, opšteg stanja organizma i drugih faktora, najčešće odredjuju sledeće metode lečenja:

–  operacija ( hirurško otklanjanje tumora iz tela)

–  radioterapija ( ozračivanje obolelog mesta ili mesta gde je bio tumor)

–  hemioterapija ( lečenje citostaticima).

 

 HEMIOTERAPIJ A  U  LEČENJU  RAKA

Hemioterapija ili citostatska terapija se primenjuje u lečenju malignih oboljenja već više decenija, pa ipak je stručnjaci smatraju za nepotpuno istraženu oblast. Zahvaljujući saznanjima o delotvornosti i neophodnosti hemioterapije u lečenju raka, onkolozi je danas po važnosti izjednačavaju sa operacijom i radioterapijom.

Šta je hemioterapija i kako ona deluje?

hemioterapija

Hemioterapija predstavlja davanje lekova koji, dospevajući u ćelije raka ih direktno uništavaju ili pak inhibiraju (koče) njihovu deobu, sprečavajući tako da tumor dalje raste. To sprečavanje i kočenje razmnožavanja ćelija se zove citostaza, a po njima se lekovi kojima se taj efekat postiže, nazivaju  citostaticima.

Mogli bismo reći da su citostatici »lekovi protiv raka«, što bi bilo samo delimično tačno, jer njihovom isključivom primenom, bez ostalih metoda, samo bi se oko 5% bolesnika izlečilo. Ipak, pored operacije, hemioterapija se smatra najefikasnijom metodom lečenja raka. Ukoliko se odluči za njenu primenu nakon operacije, sa hemioterapijom treba započeti što ranije nakon zarastanja rane od operacije.

Koji su tipovi hemioterapije?

  1. Neoadjuvantna hemioterapijaje upotreba citostatika pre hirurške ili zračne terapije da bi se smanjio tumor, ili pokušalo zaustavljanje napredovanja već proširenog tumora u telu. Ovaj vid terapije može biti izuzetno delotvoran u samom lečenju različitih tipova raka ili može da služi za stvaranje preduslova za operaciju.
  2. Adjuvantna hemioterapijaoznačava upotrebu citostatika radi uništavanja preostalih ćelija raka nakon hirurškog lečenja. Dodatni cilj ove terapije jeste i da se spreči ponovni nastanak tumora, te se ona u svakodnevnoj praksi kod velikog broja karcinoma,pa tako i kod raka dojke, rutinski primenjuje.
  3. Palijativna hemioterapijapredstavlja terapiju kojom se više  olakšavaju  simptomi prouzrokovani rakom, nego što se rak leci. U odmaklim stadijumima raka, kada je on proširen po telu, upotreba citostatika je i definitivno lečenje. U slučaju raka sa višestrukim metastazama ovo je praktično i jedina metoda lečenja. Ova terapija omogućuje bolesniku da živi kvalitetnije.
  4. Hemioprevencijase smatra tretmanom budućnosti u » lečenju tumora«. Suština ove terapije nije uništavanje malignih ćelija, nego uspostavljanje funkcija normalnih ćelija. Na taj način, delovanjem na ćelije pre nastanka tumora, sprečilo bi se njegovo nastajanje. Posebno se smatra perspektivnom u slucaju raka dojke, medjutim klinička ispitivanja jos nisu završena.

Od čega zavisi efikasnost hemioterapije?

Neki od citostatika se daju kod više vrsta raka (kancera), dok  se  drugi  koriste  za  odredjene tipove. Koji će se lekovi primeniti, dakle, zavisi od vrste raka koja je prisutna, koji deo tela je zahvaćen, od uticaja raka na normalne funkcije tela i od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.

Da li će se hemioterapija primeniti u odredjenom slucaju, i za koji njen vid će se internista- onkolog ili lekarski tim odlučiti, u svakodnevnoj praksi zavisi od više faktora. Medju njima, konkretno kod raka dojke, najbitniji su menopauzalni status pacijentkinje, stanje limfnih cvorova kroz kojih se limfa iz dojke filtrira i status receptora na ćelijama raka. Ovi faktori, uz mnoge druge, utiču i na izbor citostatika koji će se davati. Retko se daje samo jedna vrsta leka, jer treba znati, da svaki citostatik deluje napadajući drugi segment ćelije raka. Kombinovanjem odgovarajućih lekova se postiže optimalni spoj njihovog delovanja u procesu sto bržeg i efikasnijeg uništavanja celokupne maligne ćelije. Pošto citostatici ne utiču samo na ćelije raka, nego i na zdrave ćelije organizma, važno je da se efekti lečenja postižu pravilnom kombinacijom lekova, a ne povećavanjem doza. Na taj način se postiže veća efikasnost u lečenju, bez povećanja neželjenih efekata. Pokazalo se da, radi veće efikasnosti, terapija se mora ciklicno ponoviti nekoliko puta. Efikasnost se može povećati i načinom davanja leka. Neki lekovi deluju bolje ako se daju kontinuirano, a ne odjednom.

Gde, kako i koliko često se hemioterapija daje?

Gde će se hemioterapija davati zavisi od lekova koji se koriste, od načina na koji se daju, kako pacijent podnosi terapiju i od nekih subjektivnih faktora koji mogu bitno uticati na tok hemioterapije. Ona se može davati u bolnici, ukoliko to zahteva opšte fizičko i zdravstveno stanje bolesnika, ali u svakodnevnoj praksi hemioterapija se ipak nejčešće daje ambulantno (dnevna bolnica). To znači da pacijent dolazi u zdravstvenu ustanovu gde se terapija sprovodi, primi terapiju i odlazi kuci. Terapija se u izuzetnim slučajevima može davati i u kućnim uslovima.

Kako se hemioterapija daje zavisi od vrste lekova. Većinu lekova pacijent prima preko vene (u vidu injekcije ili infuzije), ali se neki daju u vidu injekcije u mišić ili preko usta. Kada se terapija daje u venu (intravenozno), najčešće na ruci, postavi se plasticna cevčica »braunila« koja služi da se lek bezbedno ubaci u krvotok. Taj proces je, sem uboda igle, bezbolan, te ako se javi neprijatan osećaj prilikom započinjanja davanja leka (pečenje, crvenilo koze, bol ili otok oko braunile ili slično), to treba odmah prijaviti osobi zaduženoj za sprovodjenje terapije.

U izuzetnim slučajevima prilikom davanja hemioterpije se koriste posebni kateteri koji se postave u velike vene, portovi koji se hirurški postavljaju ispod kože ili se pak priključuju na posebne električne pumpe.

Koliko često i dugo se citostatici daju zavisi od vrste oboljenja, od cilja hemioterapije u konkretnom slučaju, od vrste lekova koji se daju i od toga kako pacijent podnosi terapiju. Ona se može davati u jednom danu, tokom jedne nedelje ili u intervalima kako to  internista-  onkolog  odredi.  Po pravilu hemioterpija se daje u ciklusima. To znači da ce izmedju terapija biti vremenski period različite dužine, obično 3-4 nedelje, koji ce omogućiti organizmu pacijenta da se oporavi. Informacije o ritmu primanja terapije može dati lekar-onkolog, koji je kompetentan i da donese odluke o eventualnom odlaganju  ili  prekidu  hemioterapije.

NEŽELJENI EFEKTI PRILIKOM PRIMENE HEMIOTERAPIJE

Većina ljudi za vreme hemioterapije se oseća umornije nego obično, ali najveći broj se oseća dovoljno dobro da nastavi svoje životne aktivnosti. Svaki organizam, svako oboljenje i svako lečenje je razlicito, tako da nije moguće precizno predvideti kako ćete Vi reagovati. Ipak, treba biti pripremljen da će se za vreme primanja terapije pojaviti znaci koji će umanjiti Vaše dobro opšte stanje. U tom smislu je potrebno da isplanirate svoje aktivnosti nakon konsultacije sa onkologom.

Zašto nastaju i koliko traju neželjeni efekti ( nuspojave ) ?

hemioterapija

Nastajanje nuspojava se može objasniti činjenicom da citostatici prvenstveno oštećuju ćelije u organizmu koje se brzo dele. Ćelije raka se dele brže nego normalne ćelije od kojih su nastale, pa se one prilikom primene citostatika oštećuju u najvećoj meri. U organizmu postoje i mnoge normalne ćelije koje se po prirodi brže dele, kao što su ćelije krvi, koštane srži, kože, sluzokože usta, jednjaka, želuca, creva, seksualnih organa, korena dlaka i sl. Pogadjajući i oštećujući maligne ćelije, citostatici istovremeno uništavaju i neke od ovih normalnih, zdravih ćelija. Neželjeni efekti prilikom primene hemioterapije u lečenju raka upravo proizilaze iz takvog dejstva citostatika. Lekari će odrediti svakom pacijentu za njega najadekvatniju kombinaciju lekova, koji će, uz maksimalno dejstvo, izazvati minimalne neželjene efekte, za čije ublažavanje takodje postoje lekovi.

Neki neželjeni efekti su za pacijenta subjektivno veoma neprijatni, ali nisu opasni za organizam (mučnina, opadanje kose,itd.). Medjutim, pojedini citostatici ne izazivaju neprijatne simptome, ali ipak mogu oštetiti ćelije vitalnih organa kao što su srce, bubrezi, mokraćna bešika, pluća, nervni sistem, jetra,  itd.

Mora se napomenuti, takodje, da pojava ili odsustvo neželjenih efekata nije pokazatelj da li

lekovi deluju ili ne. Pošto su nuspojave subjektivne i individualne, a citostatici deluju nezavisno odnjih, pogrešno bi bilo verovati da lekovi nemaju efekta ako ne primetite značajniju promenu Vašeg opšteg stanja dok primate hemioterapiju.

Većina nuspojava traje kratko i nestaje nekoliko dana nakon završetka hemioterapije, kad se normane ćelije počnu oporavljati, ali je i to individualno. Vreme koje treba da protekne do potpunog oporavka zavisi od mnogih faktora, uključujući i opšte stanje Vašeg organizma, kao i od lekova koje ste dobili.

Mogući neželjeni efekti prilikom primene hemioterapije

Bez obzira što citostatici različito deluju na svaki organizam, vrlo je verovatno da ćete i Vi osetiti  neke nuspojave. Dobro obaveštena osoba je spremnija da se uspešno nosi sa svim mogućim pojavama u toku hemioterapije.

 Uticaj citostatika na krvnu sliku

Svaki citostatik na neki način oštećuje ćelije krvi. Stepen oštećenja nije isti na sve ćelije u krvi

(crvena i bela krvna zrnca i krvne pločice). Najviše stradaju bela krvna zrnca, zatim trombociti, a u najmanjoj meri crvena krvna zrnca. Maksimalno smanjenje broja belih krvnih zrnaca se javlja 10-15

dana nakon primene hemioterapije. Njihov broj se moze pouzdano utvrditi samo analizom krvne slike, što bi trebalo vršiti upravo u tom periodu, kao i pre započinjanja sledećeg ciklusa hemioterapije.

Bez obzira na ovakav efekat citostatika, treba izbegavati smanjenje doze lekova, jer takvim

smanjenjem hemioterapija gubi efekat, a nuspojave ostaju iste. U slučaju, ako su vrednosti krvne slike

kritično niske, preporučiće Vam se privremeno odlaganje hemioterapije.

Bela krvna zrnca, koja su odgovorna za odbranu organizma od infekcije, stvaraju se u koštanoj srži. Pad njihove vrednosti u krvi, usled negativnog uticaja hemioterapije na njih, dovodi do smanjene otpornosti organizma ka infekcijama. Za vreme sprovodenja hemioterapije, broj belih krvnih zrnaca se stalno kontroliše. Ukoliko dodje do njihovog drastičnog pada, lekar Vam može odrediti terapiju, koja će vratiti vrednosti belih krvnih zrnaca na normalu. U svakom slučaju i Vi sami morate da učinite sve da biste predupredili nastanak infekcije u bilo kom delu tela.

Mere predostrožnosti za sprečavanje nastanka infekcije:

  • Tokom dana perite ruke češće nego inače
  • Nakon svakog pražnjenja creva operite predeo rektuma, posebno ako imate hemoroide.
  • Izbegavajte veći skup ljudi ili kontakt sa bolesnicima
  • Izbegavajte kontakte sa decom koja su skoro primila vakcine “živim virusima”.

Ukoliko ipak dodje do infekcije, lekaru treba da se javite ako imate neke od sledećih simptoma:

  • Povišenu telesnu tempreraturu iznad 38 C
  • Drhtavicu
  • Znojenje
  • Proliv
  • Učestalo mokrenje ili pečenje prilikom mokrenja
  • Ozbiljan kašalj ili bolno grlo
  • Neuobičajeni sekret iz vagine ili svrab
  • Crvenilo, otok ili osetljivost u predelu neke rane
  • Bolove u sinusima
  • Plikove na koži ili usnama
  • Bolove u uhu, glavobolje ili ukočenost vrata
  • Ranice u ustima.

 

Trombociti su neophodne  pločice u krvi koje omogućavaju njeno normalno grušanje. Hemioterapija svojim uticajem na koštanu srž dovodi i do pada trombocita, tako da za vreme njenog sprovodjenja može doći do neočekivanih i neobjašnjivih krvarenja, čak i bez povreda. Ukoliko se pojavi  pad  vrednosti  trombocita  u  Vašoj  krvi  za  vreme  primanja  hemioterapije,  lekar  će  Vam preporučiti odredjene lekove. Ako ni oni ne pomognu, biće neophodna transfuzija trombocita.

Lekaru treba da se javite ukoliko primetite neke od sledecih pojava:

  • modricu na koži, za koje nemate pravo objašnjenje
  • crvene tačkice pod kožom
    • crvenkastu mokraću
    • crnu ili krvavu stolicu
    • krvarenje iz desni ili nosa
    • vaginalno krvarenje, koje je neočekivano ili traje duže od redovne menstruacije
    • glavobolje ili probleme sa vidom
    • osećaj da su Vam noge ili ruke toplije nego inače

Mere predostrožnosti ukoliko imate niske vrednosti trombocita

  • Posavetujte se sa Vašim lekarom pre uzimanja bilo kakvih vitamina, biljnih preparata ili slično, jer mogu da sadrže aspirin, koji negativno utiče na trombocite.
  • Proverite da li smete da konzumirate bilo koju količinu alkoholnih napitaka.
  • Koristite vrlo meke četkice za zube.
  • Održavajte higijenu nosne duplje koristeći meke papirne maramice.
  • Budite vrlo pažljivi kod upotrebe oštrih predmeta, da ne bi došlo do povredjivanja.
  • Vodite računa kod peglanja ili kuvanja, da ne dodje do opekotina.
    • Izbegavajte aktivnosti koje mogu prouzrokovati povrede, uključujući i odredjene sportove.
    • Posavetujte se sa lekarom u vezi sa seksulanim zivotom.
    • Koristite električni brijač umesto običnog.

 

Crvena krvna zrnca imaju funkciju da raznose kiseonik po telu. Hemioterapija može smanjiti sposobnost koštane srži da stvara crvena krvna zrnca. Ukoliko dodje do pada njihove vrednosti, tkiva nemaju dovoljno kiseonika za funkcionisanje. Ovo se stanje naziva anemija  (malokrvnost).  Anemija može uzrokovati »nedostatak daha«, slabost, malaksalost, vrtoglavicu, ubrzan srčani rad, itd. Ukoliko primetite neke od ovih simptoma, treba da se javite svom lekaru. U slučaju veoma izražene malokrvnosti lekar može da odredi transfuziju krvi ili transfuziju samih krvnih zrnaca.

 

1.Uticaj citostatika na sluzokožu digestivnog trakta(organa za varenje)

Neželjeni efekti koji se javljaju zbog negativnog uticaja citostatika na sluzokožu organa za

varenje su za pacijente subjektivno najneprijatniji, ali su mahom bezopasni za organizam.

Ishrana za vreme hemioterapije je veoma važna. Ocuvanje vitalnosti organizma, obnavljanje terapijom ostećenih normalnih ćelija, održavanje telesne težine, kao i smanjenje nekih nuspojava u mnogome zavise od pravilne ishrane. Jaci organizam se uspesnije brani i od infekcija.

Hemioterapija ponekad izaziva gubitak apetita. Važno je, medjutim, razgraničiti, da li Vam se ne jede zbog gubitka apetita ili zbog izraženih nuspojava u vidu mučnine, gadjenja, povraćanja, problema sa usnom dupljom,itd.

2.Mučnina i povraćanje

Mnogi pacijenti se plaše da ce imati mučninu, povraćanje ili totalni gubitak apetita za vreme

mučnina i bol

primanja hemioterapije. Takvi strahovi su vrlo često i opravdani, mada mnogi novi citostatici uzrokuju ove nuspojave znatno redje i blaže, nego oni koji su se ranije primenjivali. Danas postoje razni, vrlo efikasni antiemetici (lekovi protiv povraćanja), kojima se većina ovih simptoma moze svesti na tolerantnu meru, ili čak i preduprediti. Preporučuje se, da pacijent nabavi neki od pomenutih lekova pre pocetka hemioterapije, da bi se sa njihovim uzimanjem pocelo u trenutku kada se utvrdi, da će se neželjeni efekti zaista pojaviti. Odredjeni antiemetici se mogu dati istivremeno sa citostaticima, u ambulanti gde se terapija prima.

Tezi oblici trajnog oštećenja sluzokože organa za varenje su retki i takodje se mogu uspesno lečiti, ukoliko se i pojave.

Kako smanjiti mučninu i povraćanje?

  • Pijte tečnost najmanje sat vremena pre ili nakon jela, a ne za vreme orboka. Pijte češće, a malo.
  • Jedite i pijte polako.
  • Umesto jednog ili dva velika obroka, jedite u više navrata po malo u toku dana.
  • Hranu jedite hladnu ili mlaku, da Vam ne bi smetali njeni mirisi.
  • Dobro sazvacite hranu pre gutanja.
  • Ako se mučnina pojavljuje ujutru, pojedite nesto suvo, kao žitarice, tost ili keks, pre ustajanja (semako su Vam suva usta).
  • Pijte hladna, bistra, nezasladjena pica ( sok od jabuke ili groždja)
  • Sisajte mentolne ili kisele bombone (sem ako imate ranice u ustima).
    • Unapred  pripremite  hranu  za  period  kada  dobijate  hemioterapiju,  da  je  ne  biste  morali  tada pripremati .
    • Nosite komotnu odeću, koja Vam nece stezati predeo trbuha.
    • Dišite duboko i polako kada osetite mučninu.
      • Da biste skrenuli pažnju sa svojih problema, ćaskajte sa Vama dragim osobama, slusajte tihu, relaksirajuću muziku, gledajte zabavne filmove ili TV emisije.
      • Izbegavajte jake mirise koji Vam smetaju, kao što su mirisi hrane, dim od cigareta ili jaki parfemi.
      • Izbegavajte jako slatku, prženu ili masnu hranu.
      • Odmarajte se, ali izbegavajte da legnete ravno, bar dva sata nakon obroka.
      • Ako se mučnina javlja baš za vreme primanja terapije, izbegavajte da jedete bar nekoliko sati pre

terapije. Uzmite samo nekoliko zalogaja, da Vam želudac nije prazan.

Neželjeni efekti koji su spomenuti mogu biti neprijatni, ali će oni nestati odmah ili nakon par dana po završetku terapije. Nemojte zaboraviti, da je njihov ucinak ogroman i vredi trpeti i neprijatne stvari radi oporavka ili izlečenja od raka.

  1. Zamor i iscrpljenost

Tačan razlog za nastanak zamora se ne zna, ali je on najčešći simptom na koji se pacijenti žale.

Smatra se, da na njegov nastanak i intenzitet utiču mnogi faktori, kao sto su samo oboljenje, hemioterapija, zračenje, hirurška intervencija, malokrvnost, nedostatak sna, bol, stres, loš apetit, itd. Zamor uzrokovan hemioterapijom nastaje naglo, nije poput obicnog svakodnevnog umora i često ne nestaje ni posle odmora. Osećaj varira od blagog umora do totalne iscrpljenosti.

Kako otkloniti zamor i iscrpljenost?

  • Isplanirajte svoje dnevne obaveze tako, da imate vremena za odmor. Bolji su više kratkih perioda

odmora, nego jedan duži .

  • Napravite selekciju vaših dnevnih obaveza po važnosti.
  • Idite u kratke šetnje uz lagane vežbe .
  • Jedite kvalitetnu hranu u malim obrocima i uzimajte dosta tečnosti.
  • Dozvolite drugima da Vam pomognu u redovnim dnevnim aktivnostima.

4.Uticaj citostatika na usnu duplju, desni i grlo

Neki citostatici, za vreme davanja, mogu uzrokovati upalu ovih regija praćenu naslagama.

Sluzokoža može postati suva i nadražena, a lako može doći i do krvarenja. Sluzokoža usne duplje se

lako inficira, s obzirom da su usta izrazito bogata mikroorganizmima.

Kako sprečiti probleme usne duplje, desni i grla ?

  • Bilo bi dobro da posetite stomatologa pre započinjanja hemioterapije i da otklonite sve kvarove

zuba ili nedostatke proteze.

  • Operite zube posle svakog jela. Koristite meke četkice za zube. Usta ispirajte mlakom slanom

vodom nakon obroka i pre spavanja.

  • Operite svoju četkicu za zube posle svake upotrebe i držite je na suvom.
  • Izbegavajte grubu i tvrdu hranu koja može ozlediti sluzokožu usta, kao i jako topla i intenzivno kisela jela. Ako vec imate pocetne znake infekcije, koristite kašastu, meku, rashladjenu hranu i meko voće, da ne biste dodatno iritirali sluzokožu usne duplje.

Kako ublažiti suvoću usta?

  • Pijte puno tečnosti
    • Koristite žvakacu gumu bez sećera i jedite sladoled
    • Jedite meku, sočnu hranu
    • Omekšajte suvu hranu dodajuci joj buter, margarin ili prelive.
    • Sprečite sušenje usana mažuci ih adekvatnim kozmetickim sredstvima.

 

5.Opadanje ili potpuni gubitak kose

Potpuni gubitak ili proredjivanje kose je česta nuspojava kod primene hemioterapije, iako je svi

citostatici ne izazivaju. Od svih neželjenih efekata opadanje i gubitak kose su najmanje opasni, ali imaju najteže psihičke posledice kod osoba tretiranih citostaticima.

Kosa je kod ženskih osoba simbol ženstvenosti, lične čari i privlačnosti. Ostajući bez kose, pacijentkinje stiču utisak obeleženosti i bolovanja od smrtne bolesti. Gubitak kose se može pojaviti naglo, tako da kosa opadne za kratko vreme, ili pak kosa postaje sve tanja, pa je nestanak postepen. Ako kosa i ne opadne u celini, ona postaje krhka i bez sjaja. Stepen opadanja ili proredjivanja kose verovatno zavisi i od prirodne jačine i gustine kose pre bolesti.

Gubitak dlaka se može pojaviti i na svim drugim kosmatim delovima tela (obrve, pod pazuhom, stidni predeo, na rukama, nogama, itd.).

Ponovni rast kose obicno zapocinje kada se terapija završi ili nesto kasnije, ali kod nekih pacijenata ona počne da raste cak i pre završetka hemioterapije. Ponovo narasla kosa može imati druge karakteristike u boji ili kvalitetu.

 

Briga o kosi i poglavini

  • Koristite blage šampone za pranje kose
  • Koristite mekanu četku za kosu
  • Izbegavajte sušenje kose vazduhom visoke temperature
    • Kratka kosa izgleda deblje i kvalitetnije
    • Izbegavajte upotrebu električnih aparata za uvijanje kose
    • Izbegavajte farbanje ili nijansiranje kose
    • U slučaju potpunog gubitka kose treba nositi zaštitu od sunca u vidu perike, marame, kape, šešira ili sl. Za sta ćete se odlučiti u slučaju potpunog opadanja kose zavisi iskljucivo od toga, sta ce Vam ublažiti nezadovoljstvo i psihičko opterećenje. Ukoliko se u Vasem slučaju očekuje potpuno opadanje kose, odlučite se za nošenje perike i nabavite je pre nego sto Vam kosa opadne.

Na kraju, nemojte zaboraviti da je gubitak kose prolazna pojava, koja će Vas prestati opterećivati nakon hemioterapje.

6.Bol

Ponekad  hemioterapija  može  uzrokovati  bol  u  vidu  kratkotrajnih  probadanja,  pečenja,

utrnutosti, glavobolje, mišicnog bola, trbušnih bolova, itd. Bolovi mogu biti uzrokovani oštećenjem nerava zbog upotrebe lekova, ali i drugim razlozima, koji ne moraju biti povezani sa upotrebom citostatika. Ukoliko bol nije postojao pre primene hemioterapije, posavetujte se sa Vašim onkologom. Po potrebi, u slučaju bola koji se ne može otkloniti uobičajenim analgeticima, Vas onkolog ce uključiti i anesteziologa, neurologa, neurohirurga, farmaceuta ili drugog specijalistu koji se bavi terapijom bola.

7.Uticaj citostatilka na centralni nervni sistem

Hemioterapija može uticati na centralni nervni sistem (funkcije mozga) uzrokujući osećaj

umora, depresije ili dezorijentisanosti. Činjenica je, medjutim, da citostatici korisceni u lečenju raka

dojke  najčesce  ne  utiču  znacajno  na  nervni  sistem.  Pomenuti  simptomi  takode  nestaju  kada  se hemioterapija završi. Ukoliko dodje do pojave nekih od simptoma, treba obavestiti Vaseg onkologa.

 

8.Dijareja (proliv)

Dijareja predstavlja pojavu izrazito meke ili tečne stolice. Ona se za vreme hemioterapije javlja zbog delovanja citostatika na sluzokžu, koja oblaze unutrašnjost želuca i creva. Ukoliko traje duže od 24 sata, neophodno je njeno energično lečenje, te svakako treba da se javite svom lekaru.

Kako otkloniti dijareju?

  • Pijte puno tečnosti koja treba da bude sobne temperature. Izbegavajte gazirana pića i pijte polako.
  • Podelite obroke u više manjih.
  • Jedite hranu bogatu kalijumom, kao sto su banane, narandze i krompir, jer se prolivom taj vazanmineral gubi iz organizma.
  • Jedite hranu siromašnu celulozom, kao što su beli hleb, beli pirinač, zrele banane, kuvano voće bez ljuske, pire od krompira ili drugog povrća, jogurt, jaja, piletinu ili ćuretinu, ribu i sl. Izbegavajte hranu sa mnogo celuloznih ostataka, kao sto su integralni hleb, žitarice, pasulj, semenke, lešnik, kokice i sveže voce i povrće.
  • Izbegavajte suviše tople ili hladne napitke.
    • Izbegavajte kafu, čaj, alkohol, slatkiše i začine, jer oni dodatno nadražuju creva i izazivaju stomačne bolove i grčeve.
    • Izbegavajte mleko i mlečne proizvode, ukljucujući i sladoled.

9.Zatvor

Neki citostatici, ali i neki lekovi protiv bolova, mogu izazvati izostanak stolice za dan, dva ili

duže. Zastoju doprinosi Vasa fižicka neaktivnost ili ishrana bez dovoljno celuloze i tečnosti.

 

Kako otkloniti zatvor?

  • Pijte puno tečnosti, posebno tople ili mlake (časa tople vode često pomaže)
  • Uzimajte hranu sa dosta celuloznih vlakana
  • Praktikujte svakodnevne vežbe ili druge fizičke aktivnosti
  • U slucaju upornog zatvora obratite se lekaru, da bi se stolica regulisala pomoću lekova.

 

10.Uticaj citostatika na seksualne organe

Hemioterapija može, mada ne uvek, uticati na seksualne organe ( na vaginu ili jajnike kod žena,

odnosno na testise kod muškaraca).

Žene

Hemioterapija utiče na polne organe, prvenstveno na jajnike, dovodeći do smanjene produkcije

hormona. Mnoge žene konstatuju promene u svom organizmu za vreme hemioterapije.One mogu biti prolazne ili trajne.

  • Sterilnost, nemogućnost začeća, zbog primene hemioterapije može biti privremena ili stalna. Ona zavisi, izmedju ostalog, od primenjenog leka, njegove doze i Vase životne dobi.
  • Uticaj hemioterapije na menstrualni ciklus žene se ne može u potpunosti predvideti, kao što se

ne može unapred znati kod koje žene će se takvi uticaji u kom obliku manifestovati. Kao privremeni neželjeni efekat može da se pojavi neredovna menstruacija, koja će se kod mladjih zena regulisati nakon zarvšetka terapije. Kod starijih žena ona može da dovede do trajnog prestanka menstruacije (menopauza ili klimakterijum). Tegobe, poput toplotnih talasa, vrtoglavica i suvoće vaginalne sluzokože, uglavnom ukazuju na to.

  • Trudnoća za vreme hemioterapije se nikako se ne preporučuje. Srećom, rak se znatno redje javlja kod mladih žena sposobnih za radjanje. Kod primene hemioterapije se mora voditi racuna ne samo o buducoj majci, nego i o plodu, koji treba da se razvije pod takvim okolnostima. Citostatici delujudvostruko. Prvo, direktno ostećuju plod, a zatim, ostećujući jajne ćelije, i neke kasnije trudnoće mogu dovesti do radjanja dece sa genetskim anomalijama (ostecenjima). Zato, kod započinjanja hemioterapije već postojeću trudnoću u prvom tromesečju treba prekinuti, ako je hemioterapija neophodna za preživljavanje majke. Prema tome, treba voditi računa, da žena ne zatrudni za vreme sprovodjenja hemioterapije, i barem jos 6 meseci posle njenog završetka. I kasnije, u slučaju trudnoće, treba sprovesti genetsko ispitivanje analizom plodove vode ili drugim metodama.

Za vreme trajanja hemioterapije se savetuje korišćenje raznih sredstava protiv začeća. Kod karcinoma dojke se za sprečavanje trudnoće ne preporučuju hormonalne tablete.

 

Muškarci

Citostatska terapija može dovesti do smanjenog broja spermatozoida ili njihove smanjene

pokretljivosti, sto može uzrokovati privremenu ili trajnu sterilnost (nemogućnost oplodnje). Pogrešno je verovanje da ovi lekovi mogu direktno uticati na mogućnost održavanja seksualnih odnosa. Gore navedene nuspojave mogu, medutim, indirektno uticati na njih. Citostatici mogu imati stetan uticaj na spermatozoide, sto može dovesti do ostećenja ploda. Iz ovih razloga bi bilo poželjno, ukoliko se želi dete nakon hemioterapije, sačuvati semenu tečnost u adekvatnim ustanovama. Za vreme primanja hemioterapije je poželjno koristiti sredstva protiv začeća.

11.Uticaj citostatika na nerve i misiće

Citostatici, utičući na nerve toksično, mogu uzrokovati neprijatne neželjene efekte. Simptomi

se javljaju u vidu pečenja, slabosti ili utrnutosti šaka ili stopala, bola za vreme hodanja, bolova u nekim mišićima, gubitka ravnoteze, drhtavice, slabljenja sluha, želudačnih bolova, nespretnosti prilikom hvatanja i držanja predmeta, bolova u vilicama,itd.

Pomenuti neželjeni efekti su najčešće vrlo neprijatni, ali bezopasni. Ako ipak dodje do ozbiljnijih problema u vezi sa nervima ili mišićima, lekar će Vam preporučiti adekvatan tretman. U većini slučajeva nuspojave brzo nestaju, medjutim, ponekad vraćanje na normalno stanje zahteva duži vremenski  period.

12.Uticaj citostatika na kožu i nokte

Za vreme hemioterapije se mogu pojaviti crvenilo kože, osip, svrab, ljuscenje, suvoća koze,

akne, pojačana osetljivost na sunčeve zrake,itd. Ponekad se javlja i tamna pigmentisanost duž vene kojom se hemioterapija daje. Nokti mogu postati tamniji, zućkasti, lomljivi ili se na njima mogu pojaviti vertikalne linije. Svi ovi simptomi nisu od veće važnosti i imaju prolazni karakter.

  1. Uticaj citostatika na bubrege i mokraćnu bešiku

Citostatici se najčešće izlučuju preko mokraće (putem bubrega). Izlučivanje se može odvijati i

preko žuči i stolice, u čemu odlučujuću ulogu ima jetra. Ponekad je izlučivanje kombinovano. Brzina i način izlučivanja citostatika iz organizma varira u zavisnosti od vrste upotrebljenih lekova, njihovih doza, načina primene i drugih faktora. Mogu da se izluče nepromenjeno, delimično promenjeno, u obliku nekih metabolita ili u drugim oblicima.

Citostatici korišćeni u lečenju raka dojke, za razliku od većine ostalih, ne ostećuju bubrege, ili samo u retkim slučajevima, i to u neznatnoj meri. Kontrola rada bubrega, analizom krvi ili mokraće, je ipak važna, i to vise zbog toga, sto bilo kakva smanjena funkcija bubrega može da poveća toksičnost citostatika. Neki citostatici utiču na rad bubrega menjajući boju mokraće od žute u narandzastu ili crvenkastu i uz to, urin može da ima miris na lekove, obično u trajanju od 1 – 3 dana.

Neprijatna i bolna upala mokraćne bešike, koja se ponekad javlja, manifestuje se čestim nagonom za mokrenjem ili pojavom krvave mokraće. Blaži oblici upale se mogu regulisati uzimanjem velikih količina tečnosti, a u težim slučajevima će biti potrebno lečenje raznim lekovima. Jednostavnija je, ipak, preventiva upale mokraćne bešike kombinovanjem citostatika sa velikom količinom infuzije, po potrebi uz dodavanje uroprotektivnih sredstava (sredstva koja štite sluzokožu mokraćnih puteva).

Za vreme trajanja hemioterapije potrebno je piti mnogo tečnosti, da bi se obezbedila obilna mokraća i da bi se izbegli problemi sa bubrezima ili mokraćnom besikom.

Kako efekti na bubrege i mokraćnu besiku mogu biti prolazni, ali i trajni, simptome kao sto su bolovi i pečenje prilikom mokrenja, učestalo mokrenje, nemogućnost mokrenja, crvenkast ili krvav

urin, groznicu ili drhtavicu, treba ozbiljno shvatiti i odmah se javiti lekaru.

14.Povratni efekat zraćenja

Nekada se nakon završene zračne terapije, a po započinjanju hemioterapije, može razviti ovaj

fenomen, koji podrazumeva pojavu crvenila, zategnutosti i ljuštenja kože koja je predhodno bila zračena, uz osećaj pečenja. Ukoliko se ovo desi, hladni vlažni oblozi mogu pomoći u otlanjanju tegoba.

  1. Nakupljanje tečnosti

Nakon započinjanja terapije može da se javi otok lica, ruku, stopala ili trbuha. Ukoliko tegobe

nisu izražene, dovoljna je dijeta sa smanjenim unosom soli, a ukoliko se radi o težem poremećaju, mogu se davati i lekovi za izbacivanje tečnosti.

16.Simptomi koji podsećaju na grip

Nekoliko sati do nekoliko dana nakon započinjanja hemioterapije, mogu se javiti znaci u vidu

bolova u mišicima i zglobovima, glavobolje, umora, mučnine, temperature, drhtavice i loseg apetita. Ovi simptomi obično traju 1-3 dana. Ovakvi simptomi takodje iziskuju konsultaciju sa onkologom.

 

ZAKLJUČAK

Hemioterapija, iako nesavršena, ostaje jedan od najvažnijih vidova lečenja malignih tumora. Svetska klinička ispitivanja, koja se bave usavršavanjem metoda lečenja raka, sve više obuhvataju i uključivanje dostignuća molekularne biologije. Istraživanja u onkologiji idu ka cilju sprečavanja nastanka nekih malignih tumora uticajem na faktore koji  dovode  do  njihovog  nastanka. Ali,  dok  do toga ne dodje, pacijentima obolelim od raka ostaje šansa za preživljavanje kao i poboljšanje kvaliteta života primenom do sada prihvaćenih metoda lečenja: hirurgije, zračne terapije i hemioterapije.

Dr Milijana Perić