Search
Monday 25 September 2017
  • :
  • :

KO ĆE POBEDITI IMUNITET ILI RAK?

Ishrana i zdravlje

Ishrana i zdravlje

Ishrana i zdravlje

Ishrana i zdravlje ili kako se ubijamo polagano.
Da bismo dobili stvarnu korist od svog izabranog stila ishrane, neophodno je imati elementarnu kulturu ishrane. Ako pođemo od primitivnih predstava i navika, kao što su: “kupiti presne piroške, skuvati ih, postaviti, i brzo ih pojesti”, ili “jesti voće i povrće, i sve će biti uredu”, od toga neće biti ničega, nikakve koristi.
Moramo da shvatimo da organizam – nije ložište lokomotive, i gurati u njega sve redom bez razmišljanja i nasumice, u nadi da će “sve izgoreti”, jednostavno je glupo.

U organizmu, postoji određeni obim izdržljivosti, ali on nije neograničen, tako da ipak treba razmišljati. Ako se kultura svodi na koncept “snikerisati (grickati)” štagod, i bilo kako, neizbežno će se pojaviti problemi. Zato je ishrana I zdravlje veoma bitno.
Dok je način života vekovima bio nepromenjen, kultura ishrane je postojala i prenosila se normalno iz pokoljenja u pokoljenje. A kada je civilizacija krenula tehničkim putem razvojau prehra mbenoj industriji, način života se naglo promenio, a prenošenje iskustva prestalo. U ostalom sa malo mašte možete sve da razumete, zamislite vreme od pre pedeset godina i više kada nije bilo ove industrije i trgovačkih lanaca, šta je narod jeo? Sve ali sve, primereno dobu godine i onome šta mu priroda ponudi. Nikada se nije jelo voće tokom cele godine, već samo onda kada ga priroda ponudi. Naše telo ne luči enzime jednako zimi i leti a mi ga bombardujemo sve vreme voćem kada ono nije spremno za tu vrstu ishrane. Uostalom koja je razlika između voća i povrća, i jedno i drugo ima vitamine i minerale, razlika je samo u šećeru.

Jelo se i meso ali retko, možda za nedeljni ručak ili kada kum dođe u goste pa ako pretekne. Meso se jelo najviše zimi kada je moglo da se čuva i kada nam treba više energije tj masti. Na sve to posle zime se obavezno postilo kako bi se telo očistilo. Šećer se jeo retko, kada se ode u grad u poslastičarnicu ili za neku slavu, danas nam je šećer dostupan na svakom koraku. Štetu koju čini šećer pročitajte ovde. Brašno se koristilo mnogo manje jer nije bilo šećera pa tako ni kolača, hleb je bio običan i to najčešće bezkvasni.

Naše telo nam uvek govori šta da jedemo, ako vam neko usred leta na visokoj temperaturi ponudi sarmu Vi ćete pre odabrati da pojedete nešto lagano kao npr neku salatu, u januaru na -10C ćete pre odabrati sarmu nago salatu. Problem je što smo prestali da slušamo svoje telo.
U takvim uslovima, kultura ishrane, ne samo da se gubi (značajan deo je već izgubljen), već i uništava – degradira pod dejstvom faktora koji nemaju nikakve veze sa ishranom, kao što su, na primer, hemijske prerade … i reklame.
Šta s tim raditi, malo ko ima odgovor. Ovde je spašavanje utopljenika, u rukama samih utopljenika jer bolest i lek je u nama samima. Ako ne želiš da znaš čime i kako se možeš hraniti, onda idi u bolnicu, ili direktno na groblje. Realno to je upravo tako jer u životu možeš biti samo il pukovnik il pokojnik, ono između ne postoji. Osloniti se na iskustvo i zdrav razum čovečanstva već je postalo nemoguće. Tačka sa koje više nema povratka izgleda da je počela.
Od kad je čovečanstvo prešlo na belo brašno, margarin i veštački kvasac, zdrav razum više ne radi. Margarin, kao čisto sintetički proizvod, zamagljuje svest. A kvasac kao strani oblik života (u suštini, monstrum ili ti glivica), ugrađuje se u organizam i upravlja svešću, kako bi se hranio upravo onim što je potrebno monstrumu da jede.

Pojašnjenje
Belim brašnom je kulinarstvo dovedeno do apsurda. Nešto najvredne u zrnu je klica i spoljna opna. Belo brašno se dobija čišćenjem zrna pšenice od opne i klice. Na taj način, sve vredno je uklonjeno i ostavljen samo mrtvi deo, koji se sastoji prvenstveno od skroba a skrob se kasnije u telu pretvara u glukozu. Jetra se zapuši masom sličnom mazutu, skrob se deponuje u organizmu u vidu sluzi, zidovi organa za varenje prekrivaju se naslagama.
Margarin i namazi (trans masti) se dobijaju od rafinisanog biljnog ulja drugog presovanja, koji se proizvodi uz upotrebu hemijskih rastvarača. Rafinisano ulje nakon toga zagrevaju i hidrogenizuju, propuštajući kroz njega vodonik. Kao rezultat toga dobija se smesa u prirodi nepoznatog izomera, koja ima konzistentnost mekog plastelina, odvratnog mirisa i boje o ukusu da ne pričamo.
Da bi tom “proizvodu” obezbedili prehrambeni, dodaje mu se još gomila svih mogućih vrsta hemikalija ili ti aditiva. Trans masti su izuzetno toksične i imaju svojstvo da se akumuliraju u organizmu, izazivajući niz opasnih bolesti: stres, aterosklerozu, bolesti srca, rak, gojaznost, bolešljivu decu, oslabljen imunitet, nisku potenciju, itd

Zašto je štetan veštački kvasac:

  • To su esencije strane organizmu – gljive.
  • Zamislite da u vaše organizmu žive gljive.
  • Same gljive pri pečenju umru, a njihove spore ne.
  • Imaju sposobnost da prodru u krvotok, a to znači i u svaki organ.
  • U procesu svoje životne delatnosti luče mikotoksine.
  • Kada uđu u organizam, počinju da prilagođavaju celu sredinu sebi.
  • Simbiozna (zdrava) mikroflora se uništava, a patogena cveta.
  • Organizam postaje lako dostupan za strane bakterije i viruse.
  • Stvaraju se idealni uslovi za razviće ćelija raka.

Zašto kažemo da se čovečanstvu po pitanju ishrane (kao i po mnogim drugim stvarima), ne može verovati? Ako ljudsko stado masovno proizvodi i troši ono što ga ubija, onda je jasno, da mu se ne može verovati. Kako se može verovati narkomanu, na primer? Čovek koji je u problemu, probleme ne vidi ili ne želi da ih vidi. A problematično društvo – odavno ne želi da vidi svoje probleme, ili je čak nesposobno da ih vidi, jer se nalazi u iluziji krdne bezbednosti. Ili videlo je, na kraju, da “pušenje ubija”, nakon što su počeli duvanu da dodaju hemikalije, posleishrana i zdravlje2 čega on ubija još više. A taj isti natpis “ubija” može sa verodostojnošću da se zalepi na svu sintetiku iz supermarketa. Iluzija koja smiruje je samo u tome, što ubijaju polako i neprimetno.
Ljudi ne primećuju da boluju i umiru glupo, zbog odsustva elementarne kulture ishrane. Od trenutka, kada su se u ishrani pojavile ove četiri glavne komponente: belo brašno, šećer, margarin, kvasac – kultura se završila i počeo je prehrambeni matriks.
Ove komponente ulaze u sastav najrasprostranjeneg, svakodnevnog proizvoda – peciva. To je osnova šeme matriksa (ne kulture) ishrane. Glavno je postaviti temelje prehrambenog matriksa kako bi ljudi izgubili zdrav razum, kao u bajci o Sinbad moreplovcu. Tada neće shvatati, zbog čega boluju i umiru, i uopšte, sa kojim je ciljem sve to. Zar na farmi stoka shvata čime i zašto je hrane?
A ovde, je ipak jedina razlika u tome što nije matriks, već su sami ljudi izgradili farmu za sebe, i još se više usavršavaju u prehrambenoj tehnologiji, da bi se telom i svešću uklopili u ciljeve matriksa. Matriks kod čoveka ima svoj cilj, još jednom podsećamo:

Ćelije treba da budu popunjene poslušnim elementima. A ovi elementi moraju biti, prvenstveno, ne baš zdravi, da ne bi bilo slobodne energije, i drugo, malo uvrnuti, da ne bi shvatili gde se nalaze. Energije i svesne volje treba da bude tačno toliko da ispunjavaju svoju funkcionalnu obavezu – ni više, ni manje.

Prelaz sa tradicionalne na sirovu ishranu ne označava neki napredak u kulturi ishrane, ukoliko se ne poštuju osnovni principi. Razmotrimo koji se tu principi narušavaju.

1. Ishrana treba da bude postojana, nepromenljiva.

Kuhinja ( skup proizvoda i načina za njihovu pripremu) treba da bude neka ustaljena konstantna. Ishranu uopšte ne bi trebalo naglo menjati, kao na primer bez posebne potrebe ne treba prelaziti sa jedne na drugu nacionalnu kuhinju. To je uglavnom zbog crevne mikroflore koja je prilagođena za varenje jedne ili druge hrane. Ona se polako obnavlja, adaptacija može trajati mesecima, da Vam pojasnimo malo, svi negde znamo da kada odemo na odmor u neku drugu zemlju izvan našeg podneblja veoma često se desi da nastane dijareja, i to baš iz tog razloga što naše dobre bakterije nisu naučene na promenu u ishrani, vodi i svemu ostalom što je u okolini… Stoga, svaki prelaz treba da bude gladak, postepen. Ako govorimo o prelasku na sirovu ishranu, tu se još više ne sme žuriti, jer je dodat još jedan faktor – intenzivno čišćenje organizma. Ne treba dovodit sebe do stanja povećane intoksikace. Dakle, u savremenim uslovima, posebno mladi ljudi, bolje je da se ne prilagođavaju mesecima, već godinama.

2. Ishrana treba da bude maksimalno raznovrsna.

Istovremeno, jela moraju biti što jednostavnija i jednosložnija, koja se sastoje od podobnih sastojaka. Bolje je jesti više, nego jedno u jednom obroku. Raznoobraznost je potrebna samo u opštem asortimanu. Samo voće i povrće – to je veoma niskokalorična ishrana. Ako vam se traži da jedete nešto slatko, znači da organizmu nešto nedostaje. Na primer, mozak troši više od četvrtine energije tela, za njegov rad potreban je lecitin. U čokoladi se nalazi lecitin, a u voću i povrću ga nema – zato se i traži. Ali zašto se prejedati čokoladom, ako tog istog lecitina ima dovoljno u mahunarkama?

3. Hrana treba da prestavlja zadovoljstvo.

Nedeljni ručakLjudski mozak je tako konstituisan, da mora da dobija zadovoljstva. Ako ne postoji zadovoljstvo, serotonin se ne proizvodi, a onda je sve loše. Ako nema zadovoljstva, mozak će ga tražiti, u tom slučaju i među veštačkim stimulansima.
Hrana je jedno od glavnih zadovoljstava, ona mora biti ukusno spremljena. Ako je to što jedete, korisno, a neukusno, uvek će vam se tražiti nešto nepotrebno što je ukusno, ovo iskušenje će potrajati sve dok mozak ne dobije svoju porciju zadovoljstva. Stoga, ne treba se baviti mazohizmom, ne treba žvakati zelenu salatu kao krava, treba naći jednostavan, ali ukusan recept, i ne dobijati samo korist već i zadovoljstvo – u tom se sastoji kultura sirove ishrane. Sirova hrana može i mora da bude ukusna.

4. Veštačke stimulanse i relaksante isključiti.

Plaćanje će svejedno ići sa kamatom. To jest, od nečega veštačkog je uvek manje koristi nego štete. Vraćanje nije ujednačeno. U početku je lakše a onda biva sve gore. Depresija i napadi panike – su bolesti novog pokoljenja. One nisu izazvane ničim drugim nego hemijskim komponentama u proizvodima. Hemija uvek izaziva izmenjeno stanje svesti, u većoj ili manjoj meri. Još izaziva intoksikaciju, uprkos toga što se toksini “pakuju u buradima”. Ne pakuju se svi. A ako se leči posledica njihovog uzroka, situacija se samo pogoršava, lek je u nalaženju uzroka.

Može se postaviti pitanje: šta je veštačko u kafi i čokoladi? Ako su to ekološki čisti, prirodni proizvodi, onda verovatno ništa ako se umereno koriste. Samo što je sada prirodnu kafu i čokoladu teško naći. Ovo je veliki biznis, sve plantaže obilno se zalivaju hemijom, a da ne govorimo o tome šta se sve dodaje u finalni proizvod. Šteta nije u samom kofeinu, već u pratećoj hemiji. Najbolji i najsigurniji stimulans su divlja sirova kakao zrna. Mogu samo da se žvaću, može se praviti od njih kakao ili čokolada, slatkiši. Efekat se oseti odmah, i bez posledica.

5. Glavni princip: proizvodi treba da budu prirodni.

To znači bez GMO, kvasaca, šećera, hemije, sintetike. U supermarketima jedva da se može sakupiti 1-5% toga što može spadati u prirodne proizvode. (mada, se realnost menja, i napredak je već tu.) Proizvod koji je “zapečaćen i sahranjen” na dugi vek trajanja, ne može se smatrati prirodnim. Aditivi koji se kamufliraju “identični prirodnim” takođe su sintetički, bez obzira koliko se maskirali. Koristiti u ishrani “dugotrajno” voće i povrće iz supermarketa, je bezumlje. Za organizam ne postoji ništa gore od sintetičkih (veštački sintetizovanih) toksina.

Priroda je tokom nekoliko milijardi godina evoluce obezbedila sve, osim toga.

Kad bi organizam mogao da govori, rekao bi: možeš me moriti glađu, mučiti prekomernim fizičkim naporom, baciti me u toplotu ili hladnoću, možeš mi ispuštati krv, možeš me biti, mučiti, pa čak i rezati, ja ću sve podneti … ali ako me budeš trovao, budalo, i tebi i meni će biti loše, veoma loše, jednostavno sve će se veoma loše završiti.

Posebno treba obratiti pažnju šta i kako jesti za vreme hemioterapije, mnogi tu naprave grešku pa su nuspojave terapije mnogo lošije.

Za više informacija dođite u savetovalište Vera u Život