Search
уторак 17 јул 2018
  • :
  • :

KO ĆE POBEDITI IMUNITET ILI RAK?

Kako pobediti rak ketogena dijeta ubija rak

Kako pobediti rak, ketogena dijeta ubija rak

Saznaj više na našem video kanalu 

Rak nastavlja da uništava naš svet uprkos velikom napretku u zdravstvenoj zaštiti. Terapijski pristupi za lečenje ove bolesti bez obzira na tehnološki rast u farmakologiji, genetskoj terapiji ili operativnim zahvatom nisu dovoljni ni zadovoljavajući. Očigledno je da stvarno rešenje za lečenje raka nije pronađeno u pilulama, već se nalazi u regulisanju metaboličkih funkcija unutar našeg tela, je rak jeste disfunkcija metaboličkog procesa.

Naš način ishrane danas je uživanje u ishrani bogatoj ugljenim hidratima koje naši preci nisu konzumirali redovno, kao što su žitarice, šećer i skrob. Sva istraživanja pokazuju da su ugljeni hidrati glavni izvor goriva koji hrani rak i doprinosi inflamatornom okruženju u našem telu. Šećer u suštini povećava rizik od raka i bolesti.

Šta je ketogena dijeta

Veoma često nauka pokušava da sagleda kako Eskimi i Masaji ljudske zajedice kod kojih je potrošnja ugljenih hidrata minimalna održava njihovo telo u teškim vremenskim uslovima. Ispostavilo se da je njihova ishrana sa veoma niskim unosom ugljenih hidrata dovela do toga da telo promeni svoj metabolizam i da spaljuje masti umjesto šećera ili glukoze.
Ovo je stvorilo metaboličko stanje u telu poznato kao ketoza, proces u kome telo spaljuje ketone kako bi napravilo energiju, umesto da se oslanja na šećer ili ugljene hidrate.

Da bi telo dobilo energiju ketoni se metabolizuju iz masnih kiselina u jetri. (Ovaj izvor goriva može da prođe vaskularnu moždanu barijeru i predstavlja odličan izvor energije za neurone.) Kada telu nedostaje glukoza, što je prvi izvor goriva, ketoni se stvaraju u njegovom odsustvu.
Ketoza je bio koristan proces koji je ljudsko tijelo razvijeno kao adaptacija u vrijeme kada je hrana bila nedostupna (kao što je to za one lovce-sakupljača). Međutim, možete efikasno proizvoditi i ketone ograničavajući ugljene hidrate u vašoj ishrani na manje od 80 grama dnevno i proteina na ne više od 1,2 grama belančevine / po kilogramu. Kako se telo prilagođava upotrebi metabolizma ketona tokom vremena, hormon u jetri koji je ključan za metabolizam ketona (poznat kao FGF21) postaje efikasniji.

Ketogena dijeta izgladnjuje rak

Otto Varburg bio je vodeći mikroćelijski biolog koji je otkrio da ćelije raka nisu u stanju da prežive koristeći energiju proizvedenu iz ćelijskog disanja, već iz  fermentacije glukoze koju unosimo ugljenim hidratima. Dr. Thomas Seifried i ostali istraživači raka slažu se, i dodatno su otkrili da se ćelije raka takođe hrane i razvijaju iz fermentacije glutamin aminokiselina (Glutamin je jedna od 20 amino kiselina).
Kroz ketogenu dijetu, smanjenjem unosa ugljenih hidrata smanjiće se i nivoi glukoze u našem telu, goriva kojim se hrane ćelije raka. Ovaj vid ishrane će dovesti vaše telo u ketozu i samim tim samnjiti dotok potrebne energije za tumorsku ćeliju i prosto rečeno izgladneće je do smrti.

Ćelije raka se razlikuju od standardnih ćelija na mnogo načina, ali jedna od osobina koja je jedinstvena su receptori insulina. One imaju deset puta više insulinskih receptora na svojoj ćelijskoj površini nego normalne ćelije. Ovo omogućava ćelijama karcinoma da unose mnogo mnogo više glukoze i hranjive materije koje stižu iz krvotoka. Dokle god nastavljate da konzumirate ugljene hidrate i proizvodite glukozu kao vaš glavni izvor ishrane, ćelije raka će nastaviti da rastu i šire se. Nije iznenađenje što je najniža stopa preživljavanja kod pacijenata sa rakom među onima sa najvišim nivoom šećera u krvi.

Ćelije raka oštećuju mitohondrije i nemaju sposobnost stvaranja energije iz aerobnog disanja. Ne mogu da metabolišu masne kiseline za energiju. Iz tog razloga, ćelije raka uspevaju u okruženjima sa osiromašenim kiseonikom zato je oksigenizacija organizma veoma važana npr hiperbarična komora ili oksigenizacija ozonom (Poliklinika Naturalia se bavi ovim terapijama). Umesto toga, ćelije raka metabolišu glukozu i aminokiseline. Ograničavanje glukoze ili amino kiselina kao vid izgladnjivanja je od suštinskog značaja za otklanjanje raka, kao najbolja pomoć svim terapijama. Kod onkoloških bolesnika je veoma važno da održavaju nivo glutationa u telu (pročitaj više), kao i vršenje detoksikacije organizma (pročitaj više), kao i primena imunomodulatora Imunofan i LDN (pročitaj više) bez toga nema uspeha u borbi protiv raka.

Intermitentni (povremeni) post i prevencija raka

Ketogena ishrana je naročito efikasna kada se kombinuje sa periodima povremenog posta. Post povećava proizvodnju ketona i može izgladniti ćelije raka. Pacijenti sa kasnim stadijumom raka mogu dodatno oslabiti tumorske ćelije primenom ovog načina ishrane.
U današnjoj savremenoj ishrani, grickalice i obroci nam koji se konzumiraju do pet puta dnevno, sprečavajući bilo kakvu vrstu ćelijskog posta. Kako je ishrana puna ugljenim hidratima to konstantno održava visok nivo šećera u krvi, nivo insulina ostane visok, a izvor goriva potreban za razvoj tumorskih ćelija i ostaje kao konstantna pretnja.

Jedan od načina ketogenog posta može uključiti obroke u periodu od samo 4 do 8 sati u jednom danu. 20-satni post može uključivati ishranu samo između 15h i 19h svakog dana. Ovaj redoviti dnevni post sa velikim vremenskim periodom ne jedenja od 16 do 20 sati dnevno omogućuje telu da proizvodi ketone kako bi se nahranilo celo telo. 20-časovni post može biti optimalan za pojedince sa dijagnozom karcinoma, ali se inače može primeniti i u vaš način života koristeći period od 16 do 18 sati ne jedenja dnevno u preventivne svrhe. Nemojte zaboraviti bolje je sprečiti nego lečiti!

Još jednom, ketogena dijeta podrazumeva drastično smanjenje unosa ugljenih hidrata i zamenu sa namirnicama koje su bogate mastima. Smanjenje unosa ugljenih hidrata tera organizam u metaboličko stanje zvano ketoza.

U fazi ketoze, organizam postaje veoma efikasan prilikom korišćenja masti kao primarnog izvora energije. U jetri, mast se pretvara u ketone, što obezbeđuje energiju za rad mozga.

Dijeta sa puno proteina nije baš preporučljiva, stvar je u mastima prirodnim biljnim i životinjskim.  Neki se pridržavaju veoma stroge verzije keto dijete, što podrazumeva to da 75% njihove ishrane čine masnoće, 20% proteini, a samo 5% ugljeni hidrati.

Jednostavno rečeno, jedite masnoće, meso, ribu, mlečne msti kao puter na pr. Povrće koje ne sadrži ugljene hidrate (mahom je to sve povrće koje raste iznad zemlje).

 

 

Možete jesti:

  • Meso i piletinu. Ne uklanjajte masnoću s mesa i kožu s piletine.
  • Riba i druga hrana iz mora. Nastojte češće jesti plavu ribu zbog omege-3 (npr. srdela, skuša)
  • Jaja – najbolja su organska ili jaja slobodnih kokošaka
  • Povrće koje raste iznad zemlje po mogućnosti organskog porekla – sve vrste kupusa, brokoli, karfiol, kelj, prokelj, spanać, blitva, raštan, zelene mahune, artičoka, špargle, tikvice, patlidžani, masline, sve vrste zelene salate, krastavci, paradajz, paprika, celer
  • Masti – maslac, pileća, pačja, goveđa i svinjska mast
  • Hladno presovana ulja – maslinovo, laneno i susamovo ulje i druga.
  • Luk, beli luk, đumbir, začinsko bilje
  • Avokado, limun
  • Suvo meso – slanina, pršuta i kobasice – ali samo domaće koje ne sadrže glutaminate, nitrite i druge štetne hemikalije
  • Supe od kostiju – mesne, kokošje, riblje
  • Supe od povrća, sokovi od povrća
  • Domaći majonez i umaci napravljeni od hladno presovanog maslinovog ulja, maslaca, domaćih jaja, začinskog bilja…
  • Orašasti plodovi i semenke u malim količinama, ali ne kikiriki
  • Kokosovo brašno, kokosovo mleko
  • Nezaslađeni kakao prah, stevija
  • Voda, biljni čajevi, topla i hladna limunada

 

Izbacite iz prehrane:

  • Sve namirnice koje sadrže šećer (slatkiši, keks, kolači, čokolada, marmelada…)
  • Sve vrste šećera, med, ječmeni i pirinčani slad
  • Sokovi i svi zaslađeni napici, voćni jogurti
  • Sva alkoholna pića, sirće
  • Sve namirnice koje sadrže brašno i skrob (hleb, testenina, peciva…)
  • Pahuljice i musli za doručak, žitne kašice
  • Sve žitarice i sve mahunarke
  • Pirinač, kukuruz, palenta,
  • Sve vrste voća i sušeno voće
  • Krompir, čips, pomfrit
  • Korenasto povrće (cvekla, šargarepa i sl)
  • Mleko i mlečni proizvodi (izuzetak je domaći kefir, domaći jogurt i maslac)
  • Kvasac
  • Gljive
  • Kupovni majonez, kečap
  • Suhomesnati i konzervirani proizvodi
  • Mešavine začina koje sadrže glutaminate i ekstrakte kvasca
  • Industrijske prerađevine pune veštačkih dodataka i hemikalija
  • Margarin
  • Rafinirana biljna ulja (suncoketovo, sojino, kukuruzno)
  • Kafa, crni čaj

Za više informacija obratite nam se na 0616353018