Šta je kandidijaza?

Kandidijaza je infekcija koju izazivaju gljivice iz roda kandida (Candida), a naročito kandida albikans (Candida albicans). Ova gljivica se nalazi skoro svuda u životnoj sredini. Neke od njih, ne izazivajući štetu, mogu da žive uz brojne prirođene vrste bakterija koje normalno kolonizuju usta, gastrointestinalni trakt i vaginu.

Kandidu obično drže pod kontrolom dobre bakterije i imunološka odbrana organizma.  Ako usled upotrebe antibiotika dođe do promene mešavine dobrih bakterija, može da dođe i do suptilne promene vlažnosti organizma koja okružuje dobre bakterije, u smislu njene kiselosti ili hemijskog sastava.

Infekcija kandidom može kod zdravih osoba da izazove povremene simptome. Ako je nečiji imuni sistem oslabljen bolešću (posebno AIDS-om ili dijabetesom), neuhranjenošću ili nekim lekovima (kortikosteroidi ili antikancerogeni lekovi), gljivica kandida može da izaziva češće simptome. Kandidijaza zahvata brojne delove organizma, izazivajući lokalizovane infekcije ili šire rasprostranjenu bolest, u zavisnosti od osobe i njenog opšteg zdravstvenog stanja.

Lečenje kandidijaze

Lečenje kandidijaze zavisi od mesta pojave infekcije. Ovo su najčešće terapije kandidijaze, koji nažalost ne daju dugoročne rezultate.

  • Oralni drozd – Lekovi za kandidu u ustima su obično topičn, antifungalni medikamentima, kao što su nistatin i klotrimazol. U blagim slučajevima, lek za gljivice nistatin u tečnom obliku može da se mućka po ustima i proguta, a pastile klotrimazola mogu da se otapaju u ustima. U mnogo težim slučajevima, lek za kandidu oralni flukonazol može da se uzima jednom dnevno.
  • Ezofagitis – Upala sluzokože jednjaka (ezofagitis) usled kandide, može delotvorno da se leči oralnim antifungalnim medikamentima poput flukonazola.
  • Kandida na koži – Ova kožna infekcija se delotvorno leči brojnim antifungalnim prahovima i kremama. Najčešći lekovi za kandidu na koži su Canesten i Exoderil.Zaražene površine moraju da budu čiste, suve i zaštićene od trenja.
  • Vaginalna kandida – Vaginalna kandida infekcija može da se leči antifungalnim medikamentima za direktnu vaginalnu primenu, kao što su vaginalete (vaginalne tablete), kreme, masti ili supozitorije (čepići). U takve lekove spadaju butokonazol, klotrimazol, mikonazol, nistatin i tiokanazol. Može da bude dovoljna i jedna doza oralnog flukonazola. Seksualni partneri obično ne moraju da se leče.
  • Duboka kandidijaza u crevima – Lečenje ove infekcije obično počinje primenom intravenoznog antifungalnog leka poput vorikonazola ili flukonazola. Osobe sa veoma malim brojem belih krvnih zrnaca će možda morati da dobijaju zamenu za ove lekove, takođe u obliku intravenoznih injekcija, poput kaspofungina ili mikafungina.
  • Postoje i drugi načini lečenja kandide kao što su frekventna terapija, detoks teških metala (koji je ključ u borbi protiv kandide) fitoterapija i sl.

U vrste kandidijaze spadaju:

  • Oralni drozd – Oralni drozd je uobičajeno ime za infekciju usta koju izaziva gljivica kandida albikans. Uglavnom zahvata vlažne površine usana, unutrašnje strane obraza, jezika i nepca. Oralni drozd je čest kod osoba koje boluju od kancera i AIDS-a jer obe bolesti slabe imuni sistem. Oralni drozd može da se javi i kod osoba sa normalnim imunim sistemom, posebno kod onih koji boluju od dijabetesa ili imaju dugotrajnu iritaciju usled zubnih proteza.
  • Ezofagitis – Infekcija usta kandidom može da se proširi do jednjaka izazivajući ezofagitis (zapaljenje sluzokože jednjaka). Ova infekcija se najčešće javlja kod osoba koje boluju od AIDS-a, kao i kod onih koji dobijaju hemoterapiju zbog kancera.
  • Kutana (kožna) kandidijaza – Kandida može da izazove i infekciju kože, uključujući i osip od pelena, na površinama kože koje nisu dovoljno izložene strujanju vazduha i koje su neobično vlažne. U najčešća mesta pojave infekcije spadaju površine kože pokrivene pelenama, šake osoba koje redovno nose gumene rukavice, ivice kože u osnovi nokta, naročito kada su šake izložene vlazi, površine oko prepona i u brazdi zadnjice (interglutealna brazda) i u naborima kože ispod velikih dojki.
  • Vaginalna kvasac infekcija – Vaginalna kvasac infekcija se obično ne prenosi polnim putem. Tokom života 75% svih žena će verovatno bar jednom imati vaginalnu infekciju kandidom, a oko 45% dve ili više. Žene su podložnije vaginalnoj kvasac infekciji tokom  trudnoće ili ako boluju od dijabetesa. Korišćenje antibiotika ili kontraceptivnih pilula može da pospeši pojavu kvasac infekcije. Isto važi i za često tuširanje.
  • Duboka kandidijaza (na primer, sepsa usled kandidijaze) – Kod dubokih kandidijaza, gljivica kandida kontaminira krvotok i širi se kroz organizam, izazivajući tešku infekciju. Ovo je naročito često kod novorođenčadi sa malom telesnom težinom na rođenju i kod osoba sa ozbiljno oslabljenim imunim sistemom ili teškim zdravstvenim problemima. Kod ovih osoba gljivica kandida može da dospe u krvotok kroz kožne katetere, mesto traheotomije (otvaranje dušnika radi disanja) i endotrahealne intubacije (uvođenje tubusa direktno u dušnik) ili kroz rane od operacije. Duboka kandidijaza može da se javi i kod zdravih osoba kada kandida dospe u krvotok usled intravenoznog ubrizgavanja narkotika, teških opekotina ili rana usled traume.

Simptomi kandidijaze

U zavisnosti od mesta infekcije, kandidijaza ispoljava različite simptome.

  • Oralni drozd – Oralni drozd izaziva siraste bele lezije u ustima, naročito na jeziku i nepcu, kao i oko usana. Ako pokušate da ostružete ove bele prevlake, obično ćete ispod njih videti crvene, upaljene površine koje mogu pomalo da krvare. Mogu da se jave i ispucale, crvene, vlažne površine na koži u uglovima usta. Ponekad su lezije usled oralnog drozda bolne, mada najčešće nisu.
  • Ezofagitis – Upala sluzokože jednjaka (ezofagitis) usled kandide može da izazove otežano ili bolno gutanje, a isto tako i bol u grudima iza grudne kosti (sternuma).
  • Kutana kandidijaza – Kutana (kožna) kandidijaza izaziva pojavu površina crvene, vlažne, naježene kože, ponekad i sa malim pustulama (gnojnicama).
  • Vaginalna kvasac infekcija – Vaginalna kvasac infekcija može da izazove ove simptome:
    • vaginalni svrab i/ili peckanje
    • gust vaginalni sekret, teksture nalik mekom ili švapskom siru
    • nelagodno pečenje oko vaginalnog otvora, posebno kada površina dođe u dodir sa mokraćom
    • bol i nelagodu tokom seksualnog odnosa
  • Duboka kandidijaza – Kada kandida uđe u krvotok, ona može da izazove veoma različite simptome – od neobjašnjive groznice do šoka i višestrukog otkazivanja rada organa.

Dijagnostikovanje kandidijaze

Lekar će dijagnostikovanje početi anamnezom, odnosno postavljanjem pitanja o vašem zdravstvenom stanju, uključujući i to da li bolujete od dijabetesa, kancera, HIV-a i drugih hroničnih oboljenja. Potom će vas pitati kakva vam je ishrana i da li ste u skorije vreme koristili antibiotike ili lekove koji mogu da štete imunom sistemu. Ako lekar posumnja na kutanu kandidijazu, može da vas pita na koji način negujete kožu i da li postoje okolnosti zbog kojih je vaša koža izložena prekomernoj vlazi, na primer, nošenje gumenih rukavica.

Lekar često može da dijagnostikuje oralni drozd, kutanu kandidijazu ili vaginalnu kvasac infekciju, samo na osnovu fizikalnog pregleda. Međutim, ako je dijagnoza sporna, lekar može da sastruže zaraženu površinu (bris) da bi uzeo uzorak ćelija koje će ispitati pod mikroskopom, a može i da zaseje kulturu uzorka kože da bi identifikovao gljivice (kvasac). Zasejavanje kulture je naročito korisno kada imate kvasac infekciju koja se vratila nakon lečenja. U takvom slučaju, kultura pomaže da se utvrdi da li je kvasac otporan na uobičajeno lečenje antifungalnim medikamentima. Kada lekar posumnja na nedijagnostikovano oboljenje koje povećava rizik od pojave kandidijaze – poput dijabetesa, kancera ili HIV-a – mogu da budu neophodne analize krvi i druga ispitivanja.

Da bi dijagnostikovao ezofagitis prouzrokovan kandidom, lekar će obaviti endoskopski pregled jednjaka pomoću savitljivog instrumenta koji se uvodi u grlo i omogućava lekaru da direktno posmatra zahvaćenu površinu. Tokom ovog pregleda, koji se zove endoskopija, lekar će uzeti i uzorak tkiva (biopsijom ili „četkanjem“) jednjaka koji će biti ispitan u laboratoriji.

Za dijagnostikovanje duboke kandidijaze, lekar će uzeti uzorak krvi koji će u laboratoriji biti ispitan na prisustvo kandide ili drugih infektivnih agenasa.

Očekivano trajanje kandidijaze

Kod inače zdravih osoba koje imaju oralni drozd, kutanu kandidijazu ili vaginalnu kvasac infekciju, infekcija kandidom obično može da se eliminiše kratkim lečenjem (ponekad i jednom dozom) antifungalnim lekovima. Međutim, kod osoba sa AIDS-om ili drugim bolestima koje slabe imuni sistem, infekcija kandidom može da bude teška za lečenje i može da se vrati i nakon terapije. Kod osoba sa slabim imunim sistemom, kandidijaza može da bude opasna po život ako pređe u krvotok i počne da se širi na vitalne organe.

Prevencija kandidijaze

Obično, kandidijazu možete da sprečite ako održavate kožu čistom i suvom, ako antibiotike uzimate tačno onako kako vam je lekar odredio i ako vodite zdrav život, uključujući i pravilnu ishranu. Osobe sa dijabetesom bi trebalo da se trude da šećer u krvi drže pod strogom kontrolom.

Ako imate HIV ili drugi uzrok rekurentnih (ponavljajućih) epizoda oralnog drozda, onda antifungalni lekovi poput klotrimazola mogu da vam pomognu da izbijanja infekcije svedete na minimum.

Kada bi trebalo da se javite lekaru

Javite se lekaru svaki put kada vam se pojave simptomi kandidijaze ukoliko imate neku hroničnu bolest ili oslabljen imuni sistem usled kancera, HIV-a ili imunosupresivnih medikamenata.

Žene koje su inače zdrave, mogu same da se leče od običnog vaginitisa (zapaljenski proces sluzokože koja oblaže unutrašnjost vagine) izazvanog kandidom. Javite se lekaru ukoliko je kandidijaza uporna i pored topične terapije ili se javlja ponovo, ubrzo nakon lečenja.

Prognoze

Obično, kod inače zdravih osoba koje imaju površinsku kandidijazu, pravilno lečena infekcija prolazi ne ostavljajući trajnu štetu. Površinske kandidijaze mogu da se vrate u slučaju produžene upotrebe antibiotika ili promene opšteg zdravstvenog stanja.

Kod osoba koje pate od hroničnih bolesti ili oslabljenog imunog sistema, epizode kandidijaze mogu da budu znatno otpornije na lečenje i mogu da se ponovo jave po završetku lečenja. Kod osoba sa dubokom kandidijazom, oni kod kojih je infekcija brzo dijagnostikovana i lečenje počelo pravovremeno imaju najbolje izglede, naročito ako infekcija može da se zaustavi pre nego što počne da se širi na važne organe.



Preuzimanje sadržaja bez postavljanja aktivnog LINKA ka izvornom članku nije dozvoljeno https://dijetaplus.com/7-lekovi-za-kandidu-koji-se-lekovi-protiv-kandide-najcesce-koriste/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *