Kvasac i hleb pogubni za naše zdravlje

Kvasac i hleb pogubni za naše zdravlje

Večita tema onko bolesnika je način ishrane, gde mnogi u borbi za zdravljem pređu na nakakv vid prehrambenog ekstremizma, posle ovoliko godina rada i hiljeda pacijenata koji su prošli kroz naše savetovalište primetili smo da us najbolje prolazili oni pacijenti koji su se hranili onako kako su se naši stari hranili prirodno! Znači svega pomalo i kada mu je vreme. Najčešće pitanje kod ishrane je šta ću doručkovati i kako ću bez hleba. Hleb naš isušni bez kojeg mi ne možemo. I tu nastaje problem jer hleb je izvor glutena, skroba i kvasca koji onko bolesnicima prave problem. Ono što morate znati je da se tumorska ćelija hrani isključivo glukozom a ne proteinima! Zato je kod onkoloških bolesnika ketogena dijeta sa oksigenizacijom pokazala izuzetno dobre rezultate.

Ali da se vratimo osnovi ovog teksta koji mnogima može da pomogne u preventivne svrhe kako nikada ne bi došli u situaciju da obolite!!!

Savremeni način ishrane je u naš život uneo mnoge aditive koji našu hranu čine ukusnom i lakom za brzo spremanje ali to sa sobom nosi skrivene opasnosti koji su kao nagazna mina na koju jednom kada stanemo imamo problem, ovde je reč o kvascu. Kvasac taj divni začin za kolače, hleb, pivo…

Lekar naturopata Viktor Hruščov, autor knjige o podmlađivanju odgovarajućom ishranom, smatra da je jedan od većih problema današnjice – hleb. Svi znamo da hleb nije isti “kao nekada” i da je pšenica u međuvremenu “probrana” tako da je u zrnima sve više glutena. Ali – nije to jedini problem. Evo šta kaže Hruščov:

“Isključio sam iz svoje ishrane (i ishrane svojih pacijenata) savremeni hleb. Stvar je u tome da, ako jedemo hleb sa kvascem, kvasac dospeva u našu krv, počinje da se razmnožava, konzumira naše vitamine, mikroelemente, belančevine. Istovremeno, on luči produkte svog življenja: miko toksinetoksine (iz tog razloga je ključna detoksikacija našeg tela). Odnosno, kvasac parazitira u našem organizmu. I zato moderni hleb smatram jednim od najgorih izuma čovečanstva”.

Kvasac

On navodi da kvasac prilikom pečenja ulazi u “kapsule” od glutena, a u crevima se oslobađa, oštećuje sluzokožu i narušava normalnu mikrofoloru creva. “Štaviše, on ne parazitira samo u crevima, već živi i u krvnoj plazmi, i slobodno se razmnožava. Ovo se može završiti različitim vidovima intoksikacije, gljivičnim oboljenjima, narušavanjem imuniteta, što može voditi mnogim hroničnim bolestima i tumornim procesima. Čak i ako prestanemo da jedemo moderan hleb sa kvasecem – tek nakon pet godina neće više biti ćelija kvasca u u krvnoj plazmi”.

Zašto je (današnji) kvasac toliko poguban? “Do četrdesetih godina 20. veka korišćeni su kvasci sasvim drugog tipa. Oni nisu bili antagonisti ljudske simbiotičke mikroflore, odnosno, nisu ubijali korisne bakterije koje žive u debelom crevu, ali testo se dizalo 24 sata, što nije odgovaralo pekarima. Da bi intenzivirali proizvodni proces, počeli su da koriste kvasce sasvim druge vrste, koji se zvanično smatraju (to je otvorena informacija) “uslovno patogenim mikroorganizmima”, tj. takvim koji izazivaju bolesti pri određenim uslovima. U pitanju su takozvani termofilni kvasci, sa kojima testo naraste za samo sat vremena”.

Hrušlov nastavlja objašnjenje: “Termofilni kvasci, koji se danas koriste u pekarstvu, jesu antagonisti simbiotičke mikroflore čoveka. To znači da njihovo delovanje u debelom crevu ubija mikrobe koji inače proizvode vitamine, esencijalne aminokiseline, korisne biološki aktivne supstance, i potrebni su u ljudskom telu za normalno funkcionisanje, tj. za zdravlje. Postoji oko 500 vrsta kvasnih gljivica, a među najopasnije za čoveka spada njih 30. Poslednjih godina od gljivičnih infekcija boluju skoro svi, pri čemu se one ne leče apotekarskim lekovima (zato je frekventna terapija ukljnjanja paraita pokazala najbolje rezultate a bez štetnih nuspojava za organizam). Po različitim procenama, rasprostranjenost mikoza obuhvata 80 posto odraslog stanovništva i 95 posto dece. U poslednjih nekoliko godina došlo je do trenda povećanja učestalosti gljivičnih infekcija ne samo kod odraslih, već i i kod dece, a posebno onih složenih, sistemskih gljivičnih infekcija.”

Tako kaže dr Hruščov. Šta nam je činiti? Rešenje je jednostavno: pripremite svoj domaći kvasac. Recepata ima mnogo, a mi smo izabrali onaj koji preporučuje grupa ruskih autora.

Ražano brašno prelijemo toplom vodom (oko 40 stepeni Celzijusa) do konzistencije jogurta i ostavimo na toplom mestu, najbolje u polulitarskoj tegli. Posle 24 sata, dodajte brašno i vodu i ostavite na toplom mestu. Trećeg dana pojaviće se mehurići, što znači da je “kvasac” spreman. Ukoliko ne želite istog trenutka da zamesite hleb, možete pokriti teglu gazom i ostaviti je u frižideru. Jednom nedeljno skidajte gornji sloj i “nahranite” kvasac brašnom i vodom. Trećina tegle dovoljna je za dve vekne hleba.

Kako zamesiti hleb? Kvasac se stavi u dublju posudu, dodaje se brašno (integralno, ražano, ili neko drugo) i topla voda, dobro se promeša i ostavi na toplom mestu da se digne. Može se ubaciti svašta – so, biljna ulja, začini itd. Posle nekoliko sati mesiti testo sve dok ne prestane da se lepi za ruke i ostaviti na toplom još 2-4 sata. Pre stavljanja u rernu, odozgo posuti malo vode ili ulja, da bi kora bila mekša. Peći 35-40 minuta u rerni, na 250 stepeni.

Kažu da je ovaj hleb dobar za jelo i posle nekoliko dana. I, što je najvažnije – zdrav je.