Kako LCHF ishrana funkcioniše

Za koju vrstu hrane je naš organizam prilagođen?

Tokom više miliona godina, ljudi su evoluirali kao lovci-skupljači bez velike količine ugljenih hidrata u svojoj ishrani. Kao vrsta oduvek smo jeli hranu koja je bila dostupna u prirodi putem lova, pecanja i sakupljanja svega jestivog, i u tom momentu dostupnog.

Ta hrana nije uključivala čisti skrob u obliku hlebova, peciva, testenine, pirinča i krompira. Hranu sa toliko skroba jedemo tek zadnjih 5-10000 godina, od razvitka poljoprivrede. Za tako kratko vreme, veoma ograničeni broj gena može da se prilagodi takvoj vrsti hrane.

PH vrednosti i naše zablude… pročitajte ovde

Sa industrijskom revolucijom, pre 100-200 godina, dobili smo fabrike koje mogu da proizvode ogromne količine čistog šećera i belog brašna, prostih, brzo razgrađujućih ugljenih hidrata. Nismo imali vremena da se genetski prilagodimo takvoj vrsti industrijski obrađene hrane.

Osamdesetih godina, strah od masti je ščepao zapadni deo sveta. Odjednom su proizvodi sa malim sadržajem masti (low fat, light) nicali na svim rafovima. Ali, kada se unosi manje masti, da bi se zadovoljila sitost, potrebno je odnekud te kalorije nadopuniti, a nadopuna je uvek dolazila od ugljenih hidrata.

I upravo je u to vreme katastrofalna epidemija gojaznosti,i dijabetesa, problema sa preteranom kandidom itd. počela. Zemlja sa najizraženijom fobijom od masti, SAD, je najviše pogođena i trenutno je to zemlja sa najvećim brojem gojaznih osoba.

Voćni ekstremizam put ka bolesti

Danas je jasno da je strah od prave, prirodne hrane sa prirodnim sadržajem masti potpuno neosnovan, pogrešan i nepotreban.

Problem sa šećerom i skrobom

Svi probavljivi ugljeni hidrati se razlažu na jednostavnije šećere u crevima. Šećer se nakon toga apsorbuje u krv, povećavajući nivo krvnog šećera. Ovaj proces kao posledicu ima povećano izlučivanje hormona insulina, hormona koji služi za skladištenje masti u masne ćelije.

Insulin proizvodi pancreas. U velikim količinama, insulin onemogućava razgradnju masnih kiselina iz masnih zaliha zarad dobijanja energije, a osim toga skladišti suvišne hranljive materije u masne ćelije. Nakon nekog vremena (nekoliko sati) ovo može da se smatra nedostatkom važnih nutrijenata u krvi, stvarajući osećaj gladi i buđenje nagle želje za nečim slatkim. Najčešće, u takvom momentu posežemo za hranom i jedemo ponovo, a to je zao krug koji vodi ka gojenju.

Blendirate hranu! Zašto?

Sa druge strane, nizak unos ugljenih hidrata, rezultuje stabilnijem šećerom u krvi i time dolazi do odsustva insulina koji pankreas, u tom slučaju, nema potrebe da luči. Ovakvo stanje omogućava oslobađanje uskladištenih masnih kiselina iz masnih ćelija i nastupa njihovo metabolisanje.

Uvod

Lchf ishrana

LCHF način ishrane podrazumeva manje unošenje ugljenih hidrata, a veći unos zdravih masti. Najvažnije je da je unos šećera i skroba sveden na minimum. Možete jesti svu onu veoma ukusnu hranu do sitosti, a ipak ćete mršaveti.

Veliki broj nedavno urađenih, veoma kvalitetnih naučnih istraživanja dokazuju da LCHF olakšava gubljenje prekomerne težine, i u isto vreme omogućava lakše kontrolisanje nivoa šećera u krvi. A, to je tek početak.

Osnova

Šta jesti: meso, ribu, jaja, svo povrće koje raste iznad zemlje i prirodne, zdrave masti (poput maslaca).

Šta izbegavati: šećer i skrobaste namirnice (poput hleba, testa, pirinča, mahunarki (pasulj/grah, grašak, boranija…) i krompira).

Jedite kada ste gladni i jedite do sitosti. Tako je jednostavno.

Postoje čvrsti, naučni dokazi da LCHF ima pozitvan uticaj na narušeno zdravlje. Kada izbegavate šećere i skrob, šećer u krvi se stablilzuje, a nivo LCHF ishranainsulina tj. nivo hormona koji doprinosi skladištenju masti, opada. Ovim procesom omogućava se oslobađanje masnih zaliha iz masnih ćelija i njihovo sagorevanje za dobijanja energije, iz već dostupnih vlastitih masnih rezervi.

Takođe je primećeno da kada se kod ovakvog načina ishrane primenjuje i oksigenizacija organizma putem ozonizacije ili hiperbarične komore, može doći do smanjenja sekundarnih depozita i za 50%.


Ishrana i zdravlje ili kako se ubijamo lagano pročitaj ovde

Saveti o ishrani

Sledeće namirnice jedite do sitosti

Meso: sve vrste, uključujući govedinu, svinjetinu, divljač, piletinu, itd. Mast sa mesa kao i kožicu NE skidati. Ako imate mogućnosti, najbolje je konzumirati organsko meso pašnih životinja.

Ribe i morski plodovi: sve vrste: masne ribe poput lososa, skuše ili haringe.

 Jaja: sve vrste: kuvana, blago pečena, omlet, itd. Ako imate mogućnosti kupujte organska jaja od slobodnih kokoši.

Prirodne masti, masni sosevi: Koristeći maslac i punomasnu pavlaku u jelima, jela će postati puno ukusnija, a u isto vreme zbog prisutnosti zdravih, prirodnih masti osećaj sitosti će biti veći. Kokosovo ulje kao i maslinovo ulje takođe uvrstite u Vaš jelovnik.

Povrće koje raste iznad zemlje: sve vrste kupusarki, poput karfiola, brokolija, slatkog kupusa i prokulica, zatim špargle,tikvice, patlidžan, masline, spanać, pečurke, krastavci, zelene salate, avocado, luk, paprika, paradajz…sve to može i treba da se konzumira.

Mlečni proizvodi: Uvek birajte punomasne proizvode kao što su: maslac, slatka pavlaka (sa što višim procentom mlečne masti, najbolja je domaća), kisela pavlaka, grčki/turski jogurt i punomasni sirevi. Budite oprezni sa kupovanjem običnog mleka (iz prodavnica) kao i sa odmašćenim mlekom, jer takva mleka često sadrže dodati šećer. Izbegavajte sve mlečne prizvode koji su obogaćeni aromama, šećerom i koji su sa niskim udelom mlečne masti (low fat, light).

Orašasti plodovi: Odlični su kao zamena za grickalice dok gledate TV, kao poslastica umesto klasičnih konditorskih proizvoda. Orašaste plodove je najbolje konzumirati u ograničenoj količini.

Šumsko/bobičasto voće: Prihvatljivo je konzumiranje u ograničenoj količini, ako niste na strogom u ili jako osetljivi na ugljene hidrate. Jako je ukusno u kombinacijama sa slatkom ili kiselom pavlakom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *