Search
понедељак 19 новембар 2018
  • :
  • :

KO ĆE POBEDITI IMUNITET ILI RAK?

Citostatici

Citostatici

Citostatici, antitumorski lekovi, antineoplastici, citotoksični lekovi, su hemijske supstance- lekovi koji se koriste u hemoterapiji i hemoprevenciji rasta i razvoja zloćudnih ćelija i tkiva (tumororskih ćelija i tkiva). Ove supstance po svom poreklu mogu biti prirodne, sintetičke ili polusintetičke.


Ćelije raka rastu nekontrolisano i ponekad se mogu odvojiti od primarnog mesta rasta i tada se šire i u druge delove tela (metastaziraju). Lekovi protiv raka „ometaju“ sposobnost ćelija raka da se dele, rastu i šire se po organizmu.
Mehanizam dejstva citostatika najčešće se ogleda u;
• remećenju sinteze i funkcije makromolekula (Dezoksiribonukleinske kiselina (DNA) , Ribonukleinske kiseline (RNK) i belančevina) ili
• remećenju funkcija ćelijskih organela (uglavnom mitotskog aparata), koji omogućava deobu ćelija (mitozu).

Vrste citostatika
-Alkilirajuća sredstva-onemogućavaju transkripcija i replikacija DNA, ometaju metabolizam belančevina i aktivnost enzima.
-Antimetaboliti-blokiraju stvaranje DNA i na taj način sprečavaju rast tumorskih ćelija i uzrokuju njihovo nepovratno oštećenje.
Protivtumorski antibiotici-Ovi lekovi su inhibitori ćelijskog rasta.
Sredstva biljnog porekla
Ostali lekovi-Drugi lekovi koji se koriste u lečenju malignih tumora (ali ne i samo tumora) Hormonski lekovi
-Glikokortikoidi
-Estrogeni
-Progestageni
-Analozi oslobađajaćeg hormona za gonadotropin
-Antagonisti hormona
Inhibitori enzima
Citostatici deluju na određene faze u deobi ćelija i na osnovu delovanja na ćelijski ciklus, podeljeni su na:-specifične- deluju u određenoj fazi ćelijskog ciklusa (ćelijske deobe)-nespecifične- deluju nezavisno od faze ćelijskog ciklusa.
Cilj hemioterapije je da se unište sve maligne ćelije, jer i jedna jedina preostala može da prouzrokuje recidiv bolesti. Iz tog razloga se terapija citostaticima najčešće primenjuje intermitentno, u ciklusima, da bi se iskorenile sve tumorske ćelije, a ipak sačuvala normalna tkiva organizma.
Neželjena dejstva citostatika
Neželjeni efekti citostatika nastaju zbog toga što ovi lekovi oštećuju ćelije u organizmu koje se brzo dele. Ćelije raka se brže dele od normalne ćelije od koje su nastale, tako da se one najviše oštećuju primenom citostatika. Ali u samom organizmu postoje brojne normalne ćelije koje se po prirodi brže dele(ćelije krvi, koštane srži, sluzokože digestivnog trakta, polnih organa, korena dlake…), tako da citostatici ujedno uništavaju i neke od ovih ćelija.
Svi neželjeni efekti su subjektivni i individualni i njihovo prisustvo ili odsustvo nije pokazatelj da li je terapija efikasna ili ne.
Mogući neželjeni efekti primene citostatika:
• Uticaj citostatika na krvnu sliku – najviše stradaju bela krvna zrnca, zatim trombociti, a u najmanjoj meri crvena krvna zrnca. Pad vrednosti leukocita u krvi dovodi do smanjene otpornosti organizma ka infekcijama. Pad vrednosti trombocita dovodi do neočekivanih i neobjašnjenih krvarenja, čak i bez povreda. Pad eritrocita dovodi do anemije.
• Uticaj citostatika na sluzokožu digestivnog trakta
• Mučnina, povraćanje i gubitak apetita
• Dijareja
• Zatvor
• Uticaj citostatika na usnu duplju, desni i grlo – neki citostatici izazivaju upalu ove regije praćenu naslagama, pošto je sluzokoža suva i nadražena lako može doći do krvarenja, lako se inficira, s obzirom da su usta izrazito bogata mikroorganizmima.
• Zamor i iscrpljenost
• Opadanje ili potpuni gubitak kose
• Bol
• Uticaj citostatika na centralni nervni sistem u vidu umora, depresije i dezorjentisanosti
• Uticaj citostatika na seksualne nagone
• Žene – hemioterapija utiče na polne organe, prvenstveno na jajnike, dovodeći do smanjene produkcije hormona. Promene mogu biti prolazne ili trajne.
• Sterilnost
• Uticaj hemioterapije na menstrualni ciklus žene
• Muškarci – citostatska terapija može dovesti do smanjenog broja spermatozoida ili njihove smanjene pokretljivosti, što može uzrokovati privremenu ili trajnu sterilnost.
• Uticaj citostatika na nerve i mišiće – citostatici deluju toksično na mišiće. Simptomi se ispoljavaju u vidu pečenja, slabosti, ili utrnulosti šaka ili stopala, bola za vreme hodanja, bolova u nekim mišićima, gubitak ravnoteže, drhtavice, slabljenja sluha, želudačnih bolova, nespretnosti prilikom hvatanja i držanja predmeta, bolova u vilicama… U većini slučajeva nuspojave brzo nestaju, međutim, ponekad vraćanje na normalno stanje zahteva duži vremenski period.
• Uticaj citostatika na kožu i nokte – može se javiti crvenilo kože, osip svrab, ljušćenje, suvoća kože, akne, pojačana osetljivost na sunčeve zrake. Nokti postaju tamniji, žućkasti, lomljivi ili se na njima mogu pojaviti vertikalne linije.
• Uticaj citostatika na bubrege i mokraćnu bešiku – citostatici se najčešće izlučuju preko mokraće (putem bubrega). Bilo kakva smanjena funkcija bubrega može da poveća toksičnost citostatika. Neko citostatici utiču na rad bubrega, menjajući boju mokraće od žute u narandžastu ili crvenkastu i uz to urin može da ima miris lekova, obično u trajanju od 1-3 dana. Neprijatna i bolna upala mokraćne bešike, koja se ponekad javlja, manifestuje se čestim nagonom za mokrenjem ili pojavom krvave mokraće. Efekti na bubrege i mokraćnu bešiku mogu biti prolazni i trajni.
• Tokom primene hemoterapije može doći i do nakupljanja tečnosti u organizmu (otoci, lica, ruku, stopala, u trbuhu) i pojave simptoma koji podsećaju na grip.

Kako smanjiti nuspojave dejstva citostatika saznajte dolaskom u Savetovalište Vera u Život