Ketonski način ishrane i mit o ugljenim hidratima

Mit o ugljenim hidratima. Kada se razgovara o upotrebi ugljenih hidrata, vladaju dva pogrešna argumenta u vezi sa energetskim potrebama mozga i često su uperene protiv upotrebe dobro formulisane ketogene dijete u praktičnoj terapijskoj medicini:

Mit o ugljenim hidratima.Ljudski mozak sagoreva 600 kcal dnevno, što znači da potreba za glukozom od 150 grama dnevno zadovoljava njegove energetske potrebe, i po tome, niko ne može dugo biti na ketogenoj dijeti.

U recenziranoj medicinskoj literaturi tokom poslednjih 5 decenija, argumenti protiv sigurnosti i održivosti ketoze su iznova i iznova prikazivani kao lažni. Dok najnovije istraživanje sa dvogodišnjim rezultatima u našoj studiji o zdravlju sa Univerziteta u Indiani to poriču.

U ovoj studiji obratili smo pažnju na sve neophodne komponente dobro formulisane ketogene dijete a koju većina ljudi može primenjivati godinama, ako su pravilno informisani o njoj. Specifična tema kojom želimo ovde da se pozabavimo je kako mozak i telo mogu da funkcionišu – možda čak i bolje – na dijeti sa malo ili nimalo ugljenih hidrata u poređenju sa tipično promovisanom „zdravom ishranom“ sa malo masnoća i visokim sadržajem ugljenih hidrata.

Mit o ugljenim hidratima.

Mit o ugljenim hidratima.. Nauka je pokazala da su ketoni koji se stvaraju iz prehrambenih masti ili triglicerida uskladištenih u našim rezervama masnog tkiva, odlično gorivo za mozak. Dalje, sada znamo da ovi ketoni koje proizvodi jetra takođe imaju višestruko blagotvorno dejstvo na srce, bubrege i druge organe koji izgleda da tako prelaze u poboljšanu dugovečnost. Pored toga, ovo istraživanje je pokazalo da mišići skeleta, čak i oni kod sportista, ne zavise isključivo od visokog unosa ugljenih hidrata u ishrani radi nadoknađivanja i performansi glikogena

PH vrednost i naše zablude

Međutim, do pre 5 godina, borili smo se da razumemo mehanizme efekata ketoze. Sada znamo zašto ova fiziologija može igrati dominantnu ulogu u našem zdravlju i blagostanju. Pored činjenice da su ketoni gorivo koje čistije sagoreva (tj. Proizvodi manje slobodnih radikala) od glukoze kada ga koriste mozak i drugi organi, primarni keton beta-hidroksibutirat takođe može funkcionisati kao signal za aktiviranje gena koji reguliše našu odbranu od oksidativnog stresa i upala.

Proces prelaska sa primarnog izvora energije kroz ugljene hidrate na masti i ketone je veoma jednostavan. Ovaj proces, koji smo nazvali „keto-adaptacija“, započinje u roku od nekoliko dana, ali treba dosta vremena da se u potpunosti razvije. Čak i nakon što je završen, rezultat nije apsolutno isključivanje glukoze iz snabdevanja gorivom tela. Umesto toga, potreba i upotreba glukoze dramatično se smanjuju, dok istovremeno putevi koji usmeravaju proizvode delimično metabolizovane glukoze (npr. Piruvat i laktat) za reciklažu u gorivo i druge korisne metaboličke međuprodukte postaju finije podešeni. Rezultat je održavanje normalnog nivoa glukoze u krvi i glikogena u mišićima koji se mogu održati bez potrebe za unosom ugljenih hidrata u ishrani.

Fiziološka uloga ugljenih hidrata

Uverenje da su mozgu i centralnom nervnom sistemu potrebni ugljeni hidrati da bi pravilno funkcionisali često je potkrepljeno logikom da mozak koristi glukozu, jer mu je potrebna. Rupa u ovom argumentu je ta da mozgu u stvari nije potrebna glukoza. Zapravo funkcioniše prilično dobro na ketonima. Drugim rečima, potreba mozga za glukozom se zasniva na izvorima goriva koje diktira nečiji izbor dijete (slikoviti primer jesu eskimi koji u svojoj dijeti nemaju ugljene hidrate a opet su funkcionalni i zdravi prim pisca ovog teksta). Dijeta sa malo ketona (tj. Bilo koja dijeta koja daje više od 30% energije iz kombinovanog unosa ugljenih hidrata i proteina) u osnovi primorava mozak da se oslanja na glukozu kao gorivo.

Voćni ekstremizam put ka raku

Mit o ugljenim hidratima.. Tačno je da nekim ćelijama u telu zaista treba glukoza. Na primer, crvene krvne ćelije, delovi bubrega i epitelne ćelije koje prekrivaju sočivo oka su prvenstveno glikolitički jer im nedostaju mitohondrije i samim tim zavise od glukoze da bi funkcionisali. Ovo takođe delimično važi za brza mišićna vlakna (koja imaju manje mitohondrija od sporo trzajućih mišića) koja se koriste za vežbe visokog intenziteta poput dizanja tegova i sprinta. Ali u svim ovim slučajevima gde se glukoza razgrađuje na laktat, telo tada ima izbor – ćelije sa mitohondrijama mogu dalje oksidirati laktat u CO2 i vodu ili telo može taj laktat reciklirati nazad u glukozu.

Dokazi da mozak može funkcionisati na ketonima

Najjednostavniji eksperiment koji pokazuje sposobnost mozga da funkcioniše na ketonima je zapažanje da ljudi mogu tolerisati totalni post sa normalnom mentalnom funkcijom u trajanju od 30-60 dana. Zanimljivo je da tokom dužeg gladovanja mišićna masa i druge važne strukture u telu progresivno gube masu i funkciju. Mozak je, međutim, u potpunosti zaštićen od katabolizma gladi koji iscrpljuje ostatak tela. Ozbiljno urađene studije koje su merile nivo glukoze i ketona u arterijskoj krvi koja odlazi u mozak u poređenju sa ovim gorivima u vratnoj veni koja izlazi iz mozga, pokazale su da su ketoni u stvari u stanju da snabdevaju većinu mozga energijom. Ali s obzirom da čak i produženo gladovanje ne smanjuje nivo glukoze u krvi ispod opsega „niske normale“, ova zapažanja nisu dokazala da ne postoji značajan zahtev za glukozom u mozgu prilagođenom ketozi.

Pre mnogo decenija ovim pitanjem su se bavile dve istaknute istraživačke grupe, procena mentalne funkcije kod pacijenata koji su gladovali, čija je glukoza u krvi infuzijom insulina smanjena na vrlo nizak nivo.

Mit o ugljenim hidratima. Obe studije su obuhvatile teško gojazne pacijente koji su bili na totalnom postu pod stalnim stacionarnim nadzorom od 30 do 60 dana. U studiji Drenick i sar., 9 učesnika sa BOHB u krvi (beta hidroksibutirat) u opsegu 7–8 mM davano je jedan bolus insulina dovoljan da privremeno smanji nivo glukoze u krvi na srednju vrednost od 36 mg / dl (kod nekih pacijenata su padale i do 9 mg / dl). Uprkos izazivanju duboke hipoglikemije do nivoa koji su obično povezani sa komom ili smrću, nijedan od ovih pacijenata nije iskusio simptome povezane sa hipoglikemijom. Štaviše, mere urinarnih kateholamina koje ukazuju na protivregulatorni odgovor tela na stres od hipoglikemije nisu bile povišene, uprkos ovim kratkim, ali duboko niskim vrednostima glukoze u krvi.

Ozonizacija krvi Ozonizacija krvi

U drugoj studiji koju su izveli Cahill i Aoki, 3 gojazna muškarca prilagođena produženom postu su konstantnom infuzijom tokom 24h davan insulin. U ovom slučaju, nivo glukoze u krvi je postepeno opadao, ali je na kraju dostigao srednju vrednost od 25 mg / dl, dok je BOHB u krvi ostao u opsegu 4–6 mM. Ovim metodom davanja insulina, vrednosti glukoze u krvi ispod 36 mg / dl održavale su se 10–12 sati, ali opet pacijenti nisu pokazivali kliničke znake hipoglikemije ili kontra-regulatornog hormonskog odgovora.

Ono što su pokazale ove dve dramatične (rizične) studije je jasan dokaz normalne funkcije mozga u virtuelnom odsustvu glukoze kada je na raspolaganju dovoljno ketona. Ovo nam nudi jedinstvenu perspektivu da kada konzumiramo dijetu bogatu ugljenim hidratima, glavni izvor goriva za mozak je glukoza; ne zato što je potreban, već zato što je isključen drugi prirodni i visoko efikasan izvor energije u mozgu a to je keton. Ali u uslovima dosledne hranljive ketoze, mozak se prilagođava prisustvu ketona pojačavajući njihov unos i oksidaciju, štiteći tako kognitivne i funkcije CNS-a.

Treba napomenuti da su ove studije koje pokazuju snažnu neuro-zaštitu ketonima u uslovima duboke hipoglikemije uključivale male grupe pacijenata sa ketonima u krvi u opsegu 4–8 mM, dok su vrednosti hranljive ketoze obično niže – tj. Raspon od 4 mM. Nemamo rezultate sličnih ispitivanja na ljudima sa namenski izazvanom hipoglikemijom, a savremeni etički standardi na odgovarajući način sprečavaju takva istraživanja. Međutim, u lečenju brojnih pacijenata sa dijabetesom tipa 2 koji uzimaju hipoglikemijske lekove, primetili smo mnogo slučajeva umerene hipoglikemije bez očekivanih simptoma kada su vrednosti BOHB u krvi u nutritivnom opsegu ketoze (to je primećeno i u Poliklinici Naturalia kada su onkološki pacijenti prelazili na ketonski način ishrane). Takođe treba napomenuti da je činjenica da mozak favorizuje ketone u odnosu na glukozu, što ukazuje na preferencijalno unošenje ketona čak i kada je glukoza povišena. Čini se da je to slučaj i sa srcem.

LDN i rak

Osnove keto-adaptacije – očuvanje i spašavanje glukoze

Važno je zapamtiti da to što čovek ne unosi ugljene hidrate ne znači da telu u potpunosti nedostaje glukoze. Bez obzira na to da li je nedeljama totalno postio, ili mesec dana sledio ketogenu dijetu samo sa mesom i mastima,  vrednosti glukoze u krvi ostaju u normalnom opsegu i tokom mirovanja i tokom vežbanja. Do toga dolazi zato što je telo u stanju da sintetiše svu glukozu koja mu je potrebna iz različitih glukoneogenih prekursora, dok istovremeno strogo ograničava brzinu oksidacije ugljenih hidrata. Postoji najmanje pet izvora ovih prekursora glukoze:

    raspad mišića za snabdevanje aminokiselinama za glukoneogenezu;

    razgradnja dijetalnih proteina za snabdevanje aminokiselinama za glukoneogenezu,

    glicerol koji se oslobađa hidrolizom triglicerida masnog tkiva ili dijetetskih triglicerida;

    reciklaža laktata i piruvata iz glikolize; i

 aceton proizveden spontanim raspadanjem acetoacetata na aceton koji se može koristiti za glukoneogenezu.

Ovaj poslednji izvor pomalo iznenađuje, jer je zapravo mali, ali značajan put za proizvodnju glukoze iz masnih kiselina. Uslovi i količine koje pružaju različiti izvori glukoneogeneze prikazani su u sledećoj tabeli.

Mit o ugljenim hidratima

Mit o ugljenim hidratima.Ono što ova tabela jasno pokazuje je da tokom totalne  ketogene dijete bez hrane koja sadrži ugljene hidrate, novi ili reciklirani glukoneogeni supstrati omogućavaju stvaranje negde 100–200 g / d glukoze. Dodajte ovome do 50 g / d dijetalnih ugljenih hidrata kao deo dobro formulisane ketogene dijete i postaće jasno zašto se nutritivna ketoza dobro podnosi u raznim izazovnim uslovima. Verovali ili ne naši preci su se veoma slično hranili, veoma malo su unosili ugljene hidrate.

Obavezna druga polovina ove jednačine uravnoteženja je sposobnost tela da striktno ograniči neto upotrebu glukoze kao oksidativnog goriva. Obim ovog očuvanja može se proceniti na osnovu podataka indirektne kalorimetrije odraslih osoba sa keto-adaptacijom u mirovanju i tokom vežbanja izdržljivosti. I kod ne treniranih i visoko treniranih pojedinaca, ovaj pokazatelj ukupne potrošnje telesnog goriva pokazuje da se približno 90% telesne energije dobija iz masti ili ketona dobijenih iz masti

Zašto neki stručnjaci i dalje tvrde da su nam potrebni dijetalni ugljeni hidrati

Pored uobičajeno navedenih, ali manjkavih argumenata za dijetetiku ugljenih hidrata koje smo gore spomenuli – tj. da su mozak i neka druga tkiva obvezni gorionici ugljenih hidrata kao i da su ugljeni hidrati potrebni za vežbanje, postoji i niz drugih razloga koji se često koriste u prilog ideja da treba da konzumiramo ugljene hidrate iznad nivoa koji olakšavaju hranljivu ketozu.

Težak proteinski dijetalni debakl se desio objavljivanjem knjige „ The Last Chance Diet “ 1976. godine, u javnosti je promovisana duboko manjkava dijeta sa otvorenim nedostacima elektrolita i minerala, što je rezultiralo sa preko 60 slučajeva iznenadne smrti prijavljenih CDC-u u narednih nekoliko godina. Umesto da zapravo identifikuje pravi osnovni uzrok! Mišljenje stručnjaka je bilo da su ketoni toksični za srce. Uprkos našem objavljivanju višestrukih rigoroznih studija koje pokazuju odlično održavanje srčanog ritma i funkcije kada se tokom hranljive ketoze isporučuju adekvatni elektroliti i minerali, ovaj pogrešni zaključak i danas je važi za mnoge lekare i naučnike!? Uprkos tome, apsolutno ne postoji naučna osnova za tvrdnju da su ugljeni hidrati neophodni da bi se sprečilo nakupljanje štetnih nivoa ketona (AKA „toksični nusprodukti metabolizma masti“).

Disfunkcija štitne žlezde usled nutritivne ketoze.

U kontekstu uobičajenog posmatranja kada se ketoza kombinuje sa neadekvatnim unosom elektrolita kod fizičkih vežbi se povezuje smanjenom funkcijom štitne žlezde. Međutim, ovaj zaključak nema naučnu potporu. Da, nivo aktivnog hormona štitaste žlezde T3 u krvi obično pada za 30–40% u prvih nekoliko nedelja dobro formulisane ketogene dijete, ali to nije praćeno nikakvim znacima ili simptomima kliničkog hipotiroidizma. Ova promena je rezultat izrazitog smanjenja rezistencije na tiroidni hormon (slično istovremeno poboljšanoj rezistenciji na insulin) tokom hranljive ketoze. Stoga je ovo zdrav odgovor, a ne znak endokrine disfunkcije.

Zaključak

Potreba za ugljenim hidratima često je tema nerazumevanja i dezinformacija. Iako neka određena tkiva u telu imaju određene potrebe za glukozom, glukoneogeni izvori u telu lako ispunjavaju te potrebe bez potrebe za unosom prehrambenih ugljenih hidrata. Postoje ljudi koji tvrde da ne mogu bez “hleba”, ali to brzo prolazi nakon nekoliko nedelja keto-adaptacije. Umor, stres, oslabljena spoznaja i smanjene fizičke performanse se često koriste kako bi se argumentovalo da su potrebni ugljeni hidrati u ishrani, ali prikladnije je da se ta stanja povezuju sa nepravilnom primenom ketogene dijete, neadekvatnoj zameni elektrolita i / ili nedovoljnom vremenu za keto-adaptaciju. Ako se pravilno koristi, ketogena dijeta može biti sigurno i održivo terapijsko sredstvo, kao i sredstvo koje pomaže u formiranju dobrog imunog stanja kao i dobrih fizičkih performansi.

Ovaj tekst nije medicinski savet niti ima za cilj da zamene konsultacije sa medicinskim stručnjakom. Obavestite svog lekara o bilo kakvim promenama u vašoj ishrani ili načinu života i razgovarajte sa njim o tim promenama. Ako imate pitanja ili nedoumice u vezi sa bilo kojim zdravstvenim stanjem, obratite se lekaru.

Preuzeto sa:

https://www.virtahealth.com/blog/why-dont-need-dietary-carbohydrates

 Tekst pripremio Miloš Savićević