Search
понедељак 19 новембар 2018
  • :
  • :

KO ĆE POBEDITI IMUNITET ILI RAK?

Ishrana onkoloških pacijenata

Ishrana onkoloških pacijenata

Poslednjih godina sve češće se u naučnoj literaturi srećemo sa dokazima da postoji povezanost između navika u ishrani i pojave izvesnih oblika zloćudnih bolesti. Ovi podaci oslanjaju se na brojna epidemiološka istraživanja, eksperimentalne radove i klinička zapažanja. Takođe je poznata i činjenica da je skoro polovina malignih oboljenja prouzrokovana spoljnim faktorima, među kojima, pored načina ishrane, bitnu ulogu imaju vazduh koji udišemo, izvesne hemijske materije, radioaktivnost, kao i navika inhaliranja duvanskog dima, preterana upotreba alkohola, pa i neki medikamenti. Po nekim autorima nepravilna ishrana je direktno povezana za pojavu trećine od ukupnog broja zloćudnih tumora.


Ishrana je važan deo lečenja od raka. Nema nijednog sigurnog dokaza da pojedine namirnice imaju bilo kakav uticaj na brzinu rasta postojećeg tumora. Međutim, ishrana i ishranjenost onkoloških bolesnika, su značajne za tok bolesti, s obzirom da mogu popraviti opšte stanje, snagu i samopouzdanje bolesnika, kao i kvalitet života. Ne možete se lečiti od raka, a nastaviti da u organizam unositie kofein, rafinisani šećer, rafinisano brašno, rafinisano ulje ili da veći deo vremena provodite u zatvorenom prostoru. Kancer je bolest koja je posledica hronično poremećenog metabolizma, pa se, logično, može lečiti i samo hranom ukoliko bi ona delovala tako da može da uništi kancerozne ćelije, zaustavi kancerogene procese, podigne imuni sistem i vrati metabolizam u normalu. Ovo je moguće samo sa hranom koja sadrži nutrijente koji uništavaju ćelije kancera. Ovakav način lečenja traži veoma precizno definisan jelovnik, a ne nasumice izabrane sirove namirnice ili makrobiotiku. Pored toga važno je i gde je kancer lokalizovan i u kom je stadijumu, koliko je oslabljen imuni sistem, u kakvom je stanju čitav organizam, odnosno koliko energije je u stanju da odvoji za varenje hrane. Sirova hrana traži više energije da bi se apsorbovala, nego kuvana. Dakle, ne postoji univerzalna dijeta za kancer već se ona prilagođava svakom pacijentu posebno. Ono što se pokazalo uspešno kod nekog, ne mora da znači da će delovati kod svakog.
Osnovna dijeta za obolele od malignih oboljenja treba da bude energetski i biološki odgovarajuća i lako svarljiva. Energetska vrednost dijete se individualno određuje i zavisi od pokretljivosti bolesnika, apetita i sl. Glavni cilj nutritivne potpore je održavanje telesne mase i osiguravanje pacijentu potrebnih hranjivih materija, kako bi očuvao snagu i lakše podneo posledice terapije. S obzirom da bolest i terapija mogu bitno poremetiti i smanjiti iskorišćavanje hranjivih materija u organizmu, a sama bolest često dovodi do razgradnje masnog tkiva i proteina, pacijent ima povećane potrebe za energijom i proteinima. Cilj ovakvog načina ishrane je prestati hraniti tumore.
Energetski unos treba da bude visok (25 – 35 kcal/kg za održavanje telesne mase i 10 – 50 kcal/kg da se nadoknade rezerve), kao i unos proteina (1 – 1,5 g/kg telesne mase za održavanje i 1,5 – 2 g/kg da se nadoknadi gubitak telesne mase). Namirnice treba spremati tako da podstiču apetit. U toku dana treba da budu zastupljeni češći i manji obroci.
Procenjuje se da bi se pravilnim načinom ishrane, kontrolom telesne težine, optimalnom fizičkom aktivnošću, izbegavanjem duvanskog dima i izbegavanjem prekomerne konzumacije alkohola mogao sprečiti veliki broj slučajeva raka i drugih hroničnih bolesti. Ovih principa bi trebalo da se pridržavaju sve osobe, uz prilagođavanje godinama starosti i zdravstvenom stanju. Osobe koje boluju od raka, tokom lečenja treba svoju ishranu da prilagode terapijskom režimu i postojećim tegobama.
Sigurno je da nam danas još nedostaju izvesni elementi neophodni za objašnjenje povezanosti raka i navika u ishrani, međutim sa sigurnošću se mogu dati izvesne preporuke o pravilnoj zdravoj ishrani. Treba naglasiti da ne postoji prava dijeta za suzbijanje, a još manje za lečenje malignih oboljenja. Neke od preporuka za zdravu ishranu su:
1. Birajte hranu pretežno biljnog porekla.
Postoji mnogo namirnica koje pospešuju zdravlje i štite organizam od razornih delovanja bolesti. Na prvom mestu nalaze se namirnice biljnog porekla. Mnogi sastojci koji su delotvorni u borbi protiv raka su već identifikovani. Neki od njih su beta karoten iz šargarepe, likopen iz paradajza, folna kiselina iz spanaća itd. Međutim, te hranljive materije imaju najbolji efekat kada deluju zajedno, zbog čega je delotvornija raznovrsna ishrana nego suplementi.
Ishrana treba da bude bogata povrćem, mahunarkama i žitaricama. Ovakav tip ishrane deluje, kako preventivno, tako i terapeutski u odnosu na više tipova malignih oboljenja, i to na sledeće načine:
– direktno, zato što sadrži sastojke koji deluju zaštitno;
– indirektno zbog odsustva potencijalno štetnih sastojaka koji se obično nalaze u hrani životinjskog porekla;
– niskokalorična ishrana sprečava gojaznost koja spada u faktore rizika za neke tumore.
2. Jedite što više povrća.
Ishrana bogata povrćem smanjuje rizik za nastanak različitih tipova raka. Povrće sadrži vlaknaste materije, vitamine, minerale i druge bitne sastojke. Preporučuje se da svakog dana imate bar pet porcija povrća, odnosno 400 do 800 grama na dan tokom cele godine. Kod malignih bolesti i u prevenciji ovih oboljenja preporučuju se sokovi svih vrsta povrća, zatim salate od svežeg povrća i termički obrađeno povrće koje nije prekuvano. Obavezno je svakodnevno konzumiranje zeljastog povrća (naročito brokolija, karfiola, kelja, prokelja), žuto – narandžastog povrća, belog luka i drugih vrsta luka koji sadrži snažne antioksidante. Začinsko bilje je neophodan sastojak ishrane obolelih.
3. Ograničite upotrebu crvenog mesa.
Izbacite iz ishrane crveno meso (svinjetinu, govedinu, jagnjetinu). Umesto crvenog mesa jedite ribu ili živinsko meso. Hrana bogata mesom i mesnim prerađevinama povećava rizik za rak debelog creva, kao i drugih organa. Pored toga, ova hrana sadrži i dosta masnoća. Masnoće životinjskog porekla povećavaju rizik i za rak pluća, dojke, prostate, materice.
4. Ograničite upotrebu soli.
Preterana upotreba soli, a naročito usoljeno meso i riba, dimljeni proizvodi i jako začinjene namirnice, se sumnjiče da pogoduju u razvoju raka na želucu. Ako se duže upotrebljava, so oštećuje sluzokožu želuca i ona slabi, pa neće moći da se brani od kancerogenih materija. Zbog toga odrasle osobe ne bi trebalo da unose više od 6 grama soli na dan. U većim količinama so se nalazi u konzerviranoj hrani, usoljenim proizvodima, u sosovima, konzerviranim supama, sirevima, soljenom i dimljenom mesu, suhomesnatim proizvodima, u začinjenim premazima, slanim biskvitima, prženom krompiru, kao i začinima. Malo soli ima u krompiru, pirinču, voću, povrću i mleku. Pri pripremanju hrane svedite upotrebu soli na minimum. To možete postići korišćenjem drugih začina za postizanje dobrog ukusa.
5. Izbegavajte hranu zagađenu mikotoksinima.
Nemojte jesti hranu koja je, zbog dugog stajanja na spoljašnjoj temperaturi, možda zagađena mikotoksinima. Ukoliko se neke vrste namirnica kao što su žitarice ili zrnasto povrće čuvaju u neodgovarajućim uslovima (vlažnim i toplim) duže vreme, dolazi do razmnožavanja gljivica, čiji se produkti, mikotoksini, smatraju kancerogenim. Mikotoksini, a naročito aflatoksin, povećavaju rizik za rak jetre.
6. Izbegavajte prepečenu hranu, usoljenu i dimljenu hranu.
Preteranom termičkom obradom hrane, naročito mesa i ribe, dolazi do stvaranja kancerogenih jedinjenja koja povećavaju rizik za rak želuca i debelog creva. Prilikom dimljenja hrane, u hranu dospevaju kancerogeni produkti sagorevanja drveta. Preporuka je da se prilikom termičke obrade hrane, naročito ribe i mesa, koriste relativno niže temperature i da se hrana priprema putem barenja, dinstanja, kuvanja na pari i pečenja.
7. Ne pijte alkoholna pića.
Alkohol povećava rizik za maligne tumore usta, ždrela, grkljana, jednjaka, jetre, a verovatno i za rak debelog creva i gušterače.
8. Izbegavajte duvanski dim.
Duvanski dim sadrži više od 7500 hemijskih jedinjenja, među kojima su brojna toksična jedinjenja koja direktno oštećuju srce i krvne sudove i preko 100 poznatih kancerogena, tj. jedinjenja za koje je dokazano da mogu dovesti do pojave raka. Svaki duvanski dim koji uvučete u svoja pluća izlaže organizam dejstvu svih ovih opasnih supstanci. Nikotin, koji se izdvaja iz duvanskog dima, vrlo brzo dospeva u mozak i mišiće. Dolazi do ubrzanog rada srca i povišenog krvnog pritiska, a usporava se protok krvi kroz male krvne sudove. Smanjenje protoka kroz krvne sudove dovodi do sniženja temperature kože. Kancerogeni iz duvanskog dima odgovorni su za 90% slučajeva raka pluća i značajan procenat raka grla, usne duplje, želuca, mokraćne bešike, gušterače. Dokazano je da pušenje smanjuje efekte onkološke terapije i uspešnost lečenja kod određenih malignih bolesti.
U ishrani obolelih od malignih bolesti se ne preporučuju sledeće namirnice:
Žitarice i proizvodi: sve vrste svežeg hleba, lisnato testo, sveža testa sa kvascem, masni kolači prženi na ulju ili masti.
Mleko i mlečni proizvodi: masni tvrdi i zreli sirevi, kajmak, kondenzovano mleko.
Meso, riba, jaja: svinjsko, goveđe, ovčije, dimljeno meso, mesne i riblje konzerve, iznutrice, suhomesnati proizvodi, druge vrste jaja (izuzev kokošijih).
Povrće: Svo slano, konzervisano, ekstrakti povrća za supe, sušeno povrće, kiseli kupus i povrće iz turšije (ako nije prethodno dobro isprano čistom vodom), prženi krompir.
Voće: Konzervisano voće, neljušteno voće, voćni sokovi sa konzervansima i veštačkim sredstvima za zaslađivanje.
Šećer i šećerni koncentrati: beli šećer u većoj količini, čokolada, kakao, bombone, marmalade i džemovi sa dodatkom konzervanasa, veštački zaslađivači i veštačke boje za kolače.
Vidljive masnoće: masti životinjskog porekla, slanina, čvarci, stari maslac, majonez, biljna mast.
Napici: sva žestoka pića, vino, pivo, alkoholna pića, gazirana pića, mineralna voda bogata natrijumom, jaka crna kafa ili ruski čaj. Napitke ne treba uzimati za vreme jela.

Pogledajte brošuru društva Srbije za borbu protiv raka
Nutricionista dijetetičar
Jelena Čović