Search
понедељак 15 октобар 2018
  • :
  • :

KO ĆE POBEDITI IMUNITET ILI RAK?

Ozono terapija u medicini

 

Ozono terapija u medicini

Saznaj više na našem video kanalu 

Šta se događa kada je ljudska krv izložena terapiji oksigenizacije ozonom (kiseonik i ozon)? Oba gasa se rastvaraju u vodi i plazmi u njihova rastvorljivost zavisi od parcijalnog pritiska i temeperature tećnosti u kojoj se rastvara. Dok se kiseonik lako uravnoteži između faze gasa i krvi, deset puta više rastvorljivi ozon (ozon je alotropska modifikacija kiseonika O3) ne može se uravnotežiti jer on reaguje sa biomolekulima (PUFA, antioksidantima) prisutnim u plazmi. Reakcija daje vodonik-peroksid (među ostalim mogućim reaktivnim vrstama kiseonika ROS) i proizvodima oksidacije lipida (LOPs). Nagli porast koncentracije vodonik peroksida u plazmi generiše promenu, što uzrokuje brzi transfer u krvne ćelije gde se, za nekoliko sekundi, aktivira nekoliko biohemijskih procesa i istovremeno dolazi do njegovog smanjenja pretvaranjem u vodu efikasnim intracelularnim antioksidativnim sistemom (GSH, katalaza, GSH-Pk). Ovaj kritični korak odgovara kontrolisanom, akutnom i prelaznom oksidativnom stresu neophodnom za biološku aktivaciju, bez istovremene toksičnosti, normalno pod uslovom da je doza ozona kompatibilna sa antioksidativnim kapacitetom krvi.

Dok su ROS (reaktivne vrste kiseonika) odgovorni za neposredne biološke efekte, LOP su važni kao kasni efektori kod terapije oksigenizacije ozonom, kada se krv, ozonirana ex vivo, a potom vraća u cirkulaciju nakon reinfuzije. LOP može doći do bilo kog organa, naročito koštane srži koja, nakon vezivanja za receptore u submicromolarnim koncentracijama, izaziva adaptaciju na ponovljen akutni oksidativni stres, što je odlika ozonirane autohemoterapije. Nakon produžene terapije aktivnost LOP-a kulminira u nadregulaciji antioksidantnih enzima, pojavu oksidativnih stresnih proteina (hemoksigenaza kao tipični marker) i verovatno oslobađanja matičnih ćelija, što predstavlja ključne faktore koji objašnjavaju neke od izuzetnih efekata oksigenizacije ozonom. Kako izgleda VAH velika autohemoterapija ozonom pročitajte ovde…

Veruje se da istovremena indukcija akutnog i precizno izračunatog oksidativnog stresa na različitim područjima kao što su krv, koža i crevni sistem može rezultovati sveobuhvatnijim i možda sinergijskim odgovorima odbrambenih sistema tela. Zaista, hronične bolesti moraju biti napadnute iz svih pravaca i postoje dokazi da stimulacija nekoliko biohemijskih puteva u različitim organima (korišćenjem ozono terapije) može biti terapeutski korisna jednako dobro kao i medicinski pristupi koji koriste snažne lekove. Upotreba terapeutskih doza ozona u terapiji oksigenizacija-ozonom u vezi je sa antioksidativnim kapacitetom tkiva i telesnih tečnosti i isključuje rizik od citotoksičnosti i mutagenosti.

OPŠTI ZAKLJUČCI

Klinički rezultati koji su do sada bili dostupni objektivno su razmatrani što pokazuje da je ozono terapija često korisnija od ortodoksnih tretmana u kategoriji bolesti kao što su:
1) Osteomijelitis, apscesi sa fistulama, zaražene rane, dekubit, hronični ulkusi, dijabetsko stopalo i opekotine.
2) napredne ishemijske bolesti (ishemija hind-udova i ishemija srca).
3) makularna degeneracija vezana za starost (atrofična forma).
4) Ortopedska oboljenja i lokalizovana osteoartroza.
5) Sindrom hroničnog umora i fibromialgija.
6) Ublažavanje nuspojava hemioterapije i radiološke terapije
7) Kod metaboličkih terapija karcinoma (Vitamin B17)

Za ove patologije ozon je pravi „čudesni“ lek.
U drugoj kategoriji bolesti, uključujući:
1) Akutne i hronične zarazne bolesti, naročito zbog antibiotika ili hemostazećih bakterija, virusa i gljivica (hepatitis, herpetične infekcije i herpes zoster, infekcije papilomavirusom i kandidiaza,)
2) umor povezan sa rakom, ozonska terapija, povezana sa ortodoksnim tretmanima, ubrzava i poboljšava ishod.

Postoji treća kategorija ozbiljnih bolesti kao što su:
1) Autoimune bolesti (multipla skleroza, reumatoidni artritis, Crohnova bolest, psorijaza).
2) Senile demencije.

3) plućne bolesti (emfizem, astma, hronična opstruktivna plućna bolest, idiopatska plućna fibroza i akutni respiratorni distres sindrom).
4) kožne bolesti (psorijaza i atopijski dermatitis).
5) Metastatski rak.
6) Teška sepsa i disfunkcija višestrukih organa, gde kombinacija ortodoksnih terapija i ozonske terapije, barem na teoretskom osnovu, može biti korisna.

Terapija ozonom može se koristiti kod sledežih medicinskih specijalnostima:: angiologija, ginekologija, kardiologija, hepatologija, reumatologija, kozmetologija, infektologija, stomatologija, intenzivna terapija, hirurgija dermatologija, neurologija, urologija, gastroenterologija, onkologija, gerontologija, ortopedija itd.

Miloš Savićević

Za više informacija obratite nam se na 0616353018

Tekst preuzet