Search
недеља 21 јануар 2018
  • :
  • :

KO ĆE POBEDITI IMUNITET ILI RAK?

Prednosti ketogene dijete: istine i zablude

Prednosti ketogene dijete: istine i zablude

Ketogena dijeta je dijeta u kojoj dominiraju namirnice bogate mastima. Masti se povećavaju nauštrb ugljenih hidrata, dok unos proteina ostaje u okviru zvaničnih preporuka (15-25% od ukupnog energetskog unosa). Ova dijeta, dakle, ne spada u visoko proteinske i ne treba je mešati sa Dukanovom ili Atkinsonovom dijetom. Visok unos proteina na duži vremenski period opterećuje jetru, a posebno bubrege. Nusprodukti metabolizma proteina su jedinjenja azota koja se izlučuju urinom (amonijak, urea), njihovom povećanom produkcijom dolazi do hiperamonemije, što je jako opasno i toksično stanje.

Karakteristike ketogene ishrane

Dakle, dominirajući makronutrijent je u ovom slučaju mast, čiji dnevni unos treba da bude do 70%. Ugljeni hidrati su prisutni do 5%, a proteini 25% od ukupnog dnevnog unosa.
Keto dijeta se često poistovećuje sa LCHF (low carb high fat) ishranom, medjutim postoje varijacije LCHF dijete, u pogledu ugljenih hidrata. Imate manje stroge režime koji dozvoljavaju unos i od 20-40% UH. Ovo praktikuju uglavnom zdrave osobe koje paze na svoj dnevni unos, ali ukoliko vam je indikovana neka od bolesti koje ćemo spomenuti u tekstu, za postizanje najboljih rezultata ugljeni hidrati su svedeni na minimum. Keto dijeta je najrestriktivniji LCHF pristup, zato i daje najveće efekte. Ukoliko unosite veći procenat ugljenih hidrata, ketoza neće biti uspostavljena i nećete dobiti željeni učinak. Ono što je dobra vest u svemu je da je ishrana na ovom režimu jako zasićujuća, jer i šećer stabilizovan. Zasitnost dolazi i iz konzumacije zdravih masnoća(buter, svinjska mast, slanina, kajmak, hladno cedjena ulja) i kvalitetnih proteina(jaja, sve vrste mesa sa kožicom ili bez, riba). Pored makronutrijenata, vitamini i minerali se unose kroz povrće, koje čini osnovu svakog obroka, i semenke i orašaste plodove koji su dobri za unos masnih kiselina, ali i minerala (selen, cink, magnezijum, kalcijum…). Bitno je napomenuti da skrobno povrće poput krompira, cvekle, mahunastog povrća (grašak, sočivo, pasulj, boranija) treba izbaciti ili svesti na minimum. Mahunasto može biti prisutno u minimalnim količinama i ne često, zbog solidnog sadržaja proteina.

Šta su ketoni?

Ketonska tela su nusprodukti razgradnje masti (acetoacetat, beta-hidroksibutirat i aceton) i koriste se za dobijanje energije u odsustvu glukoze, tj šećera. Ono što dovodi ljude u dilemu kada je u pitanju keto način ishrane je kako će mozak funkcionisati sa minimalnom količinom glukoze. Paradoksalno, keto dijeta je zvanična terapija kod mnogih neuroloških poremećaja. Još sredinom dvadesetog veka se koristila kao terapija za epilaptičare, a pokazala se izuzetno korisnom i za ljude koji boluju od Alchajmera,depresije, Parkinsonove bolesti, migrena itd. Definitivno je, mozak koristi ketone kao izvor energije, tako da nema potrebe da se brinete za smanjenje produktivnosti rada mozga. Zapravo ketoni bolje prolaze kroz krvno-moždanu barijeru, jer membrane su sastavljene od fosfolipida i propustljivije su za lipidna jedinjenja.

Još jedna zabluda je da je ketoza stanje opasno i neprirodno za organizam je u stvari samo produkt neznanja i mešanja ketoze sa ketoacidozom. Ketoacidoza je jedna od komplikacija šećerne bolesti, gde je pored prisustva ketonskih tela, u krvi povišen nivo šećera, a smanjen nivo insulina. Na ketonskoj dijeti se stabilizuje šećer, s obzirom na nizak unos ugljenih hidrata, tako da je ova dijeta odlična za dijabetičare. Preporučuje se da se dijeta sprovodi uz saglasnost i savete stručnog lica, jer je dijabetes stanje koje direktno zavisi od unosa hrane i pristup je uvek individualan, ne postoji univerzalan jelovnik. Smernicama i postulatima uvek ostajemo dosledni, ali svaki organizam je unikatan i ima svoju šemu i način funkcionisanja.

Pored neuroloških stanja i dijabetesa, ketonska dijeta je najpogodnija kod pacijenata sa malignim bolestima. Maligne ćelije zahvataju obolela tkiva i organa za čiji rast i deobu koriste isključivo glukozu. Na ketonskom načinu ishrane izgladnjujemo ćelije raka, jer one su nesavršene i nisu prilagodjene da koriste ketone kao izvor energije, kao što to čine zdrave ćelije, tako da se ovaj vid ishrane kao suportivna terapija ostalim vidovima lečenja, pokazala se kao najdelotvornija. Ono što sve ljude današnjice baca u ambis, a pogotovo one sa malignim bolestima, je totalna sludjenost informisanja, gde se svaki dan konfrotiraju različiti stavovi i mišljenja. Moj najtopliji savet ljudima pre svega sa malignitetom, ali i drugim bolestima, je da sami što više izuče svoju bolest. Nemojte se postavljati u ulogu lekara, ali pametno birajte i izadjite iz pozicije laika. Jer danas više nego ikad postoji opasnost od lažnog informisanja koje u nekim slučajevima zaista može biti fatalno, a samo vi svojim kritičkim razmišljanjem možete izabrati najbolje za sebe. Razmišljajte sveobuhvatno, nemojte biti isključivi, uvek saslušajte i drugu stranu i budite otvoreni za informacije, ali ne i podložni manipulaciji.

 

Sunčica Karanović