Search
понедељак 19 новембар 2018
  • :
  • :

KO ĆE POBEDITI IMUNITET ILI RAK?

Ja i drugi

Ja i drugi

Ja i drugiBriga drugih je neophodna u ovom periodu vašeg života, ali i opterećujuća. Dobro bi bilo kada bi drugi brinuli za nas tačno u onoj u meri i na način koji nama najviše odgovara. Najčešće se dešava da preteriju u tome i na taj način opterete obolelog.

„Nemoj me žaliti“, „Ne želim u tvojim očima da vidim da si me otpisao, jer ja sam sebe nisam otpisao“ misli su koje prolaze kroz glavu obolelog prilikom prve posete drugih. Njihova briga i strah su takođe normalne ljudske reakcije kada je ugroženo zdravlje bliske osobe, bilo da je u pitanju partener, prijatelj ili član porodice.

 

Saznaj više na našem video kanalu

Kako se „odbraniti“ od opterećujuće brige bližnjih?

U želji da vas sačuvaju da im što duže „trajete“ , u neznanju ili strahu od dodatnih komlikacija, bližnji sami zauzimaju stav da vas treba tretirati na poseban način i u skladu sa tim se i ponašaju. Sa druge strane vi imate svoj stav „nisam nesposoban“, „nemoj me tretirati kao da sam …“ Ključ je u iskazivanju svog stava na način da ga drugi razumeju, a da ih pritom ne uvredite (nanesete emotivnu povredu). Iskažite empatiju i razumevanje za njihovu brigu, kao i zahvalnost što su uz vas, ali nakon toga navedite svoj stav i kako se osećate pod pritiskom njihove brige. Iskažite jasno kako bi vama konkretno odgovorala njihova podška, šta biste želeli da učine za vas. Imajte na umu da su i oni verovatno prvi put u ovakvoj situaciji i da im je potrebnan vaš feedback, odnosno potvrda o tome kako se osećate , koje su vaše potrebe i da li ih oni na adekvatan način ispunjavaju.

Osobe koje imaju kancer, u toku lečenja mogu postati emotivno osetljivije nego što su bile ranije, samim tim podložnije stresu i ulaženju u psihička stanja koja ne doprinise daljem oporavku, kao što su anksioznost i depresija. Zbog toga je važno da aktivno koristite dosupnu psiho-socijalnu podršku koju imate u svom okruženju, uključujući kako laike tako i stručnjake obučene za rad sa mentalno zdravim ljudima, upravo radi održavanja psihičke stabilnosti, zdravlja i što lakšeg prolaženje kroz ovu etapu vašeg života.

Kako me drugi vide?

Stigmatizacija i samostigmatizacija su karakteristične za naše društvo u smislu da svaka različitost od drugih potencijalno vodi ka stigmi , neko je „ obeležen“ i u skladu sa tim ga treba i tretirati. Nekada smo skloni i da sami sebe tretiramo drugačije, kako ne bi „upadali u oči“ drugima, privlačili pažnju. Obično se to dešava nakon hemioterapije, kada dođe do gubitka kose. Osim što dolazi do promene u fizičkom izgledu (jednog od bitnih segmenata identiteta, po kome smo bili prepoznatljivi), sada i onima koji to nisu znali, koj ni ne poznajemo, postaje vidljivo da imamo “nešto “, nešto što „ne valja“. Mnogi pacijenti gubitak kose navode kao razlog za samoizolaciju uz izgovor: „Ne želim takav/va da izlazim među ljude“, „Ne želim da me gledaju, da me žale“… Sve to stoji. Ali, mora se prihvatiti kao sastavni deo terapije, koja je u skladu sa našim osnovnim prioritetom, a to je da očuvamo svoje zdravlje. Samoizolacija nije dobra i nije u skladu sa vašim ciljem. Vašem telu je potrebno kretanje, svetlost, sunce… Kada bismo bilo koju osobu zatvorili u kuću i ukinuli joj socijalne kontakte ona bi pala u depresiju. Nema potrebe da to sami sebi da radite, šteta je mnogo veća od eventualne koristi i verovatno mnogo veća nego što sami procenjujete. Šta će drugi misliti trenutno nije najvažnije.

Preporuke:

Komunicirajte – iskažite , kažite koje vaše trenutne potrebe, koristite socijalnu podršku tako da i vi i vaši bližnji od toga imate koristi. Održavanje socijalih kontakata i ispunjavanje socijalnih uloga možda može biti otežano, ali to ne znači da ih treba prekinuti, naprotiv, kontaktirajte sami prijatelje i kolege, čime im dajete do znanja da ste dobro i da vas mogu pozvati , da se mogu sa vama naći i razgovarati, nastaviti sa druženjem kao ranije. Socijalno funkcionisanje i aktivnosti vezane za vaše socijalne uloge (u porodici, na poslu, društvu), ne morate napuštati, već ih prilagodite vašim trenutnim mogućnostima.

Uspostavljanje granica – ako do sada niste uspostavili granice u odnosu na druge, bilo bi dobro da to uradite. To znači da imate svoj psihološki „životni prostor“ čije granice na društveno prihvatljiv, lep način ,“branite“ kada osetite da je potrebno i tako drugima dajete do znanja da je on samo vaš. U njemu se nalaze vaši stavovi, potrebe, osećanja, prava… Imate pravo da ne znate, da se osećate baš tako kako se trenutno osećate, da nešto želite ili ne želite, da mislite, itd. Drugi mogu imati predloge, želje, stavove, ali kako ćete raditi i koje ćete izbore praviti je vaša odluka i ujedno vaša odgovornost.

Ne trošite energiju na sitnice i „ispravljanje krivih Drina“. Sigurno ćete naići na reakciju lekara ili propust zdravstvenog sistema koji bi vam u nekoj drugoj situaciji bio povod za nervozu, ljutnju, revolt. Sada nije vreme da se energija troši na menjanje sistema i prevaspitavanje drugih. Kada završite sa lečenjem , ako do tada potraje ideja o takvoj vrsti angažovanja onda ćete se time i baviti. Sada je potrebno da prihvatite stvari onakve kakve jesu i nastavite sa koracima na vašem putu, pronalazeći razumevanje i alternativna rešenja.

Ne osuđuj druge, ne poredi se sa drugima.