Psihosomatski poremećaji su telesni poremećaji u čijem nastanku psihogeni faktori igraju bitnu ulogu. Psihosomatske pojave se najčešće odnose na posledice psihičkih sukoba unutar individue, na telesne funkcije. Psihosomatski poremećaji su u početku funkcionalni, bez vidljivih telesnih oštećenja, ali nakon izvesnog vremena mogu dovesti do patoloških promena na napadnutim organima.

Intenzivne emocije (stresno stanje) izazivaju promene u metabolizmu i radu organa i to, preko 4 fiziološka telesna sistema: sistem simpatikus – srž nadbubrežne žlezde, hipofiza – kora nadbubrega, sistem neuropeptida i imunološki sistem. Nastanak pojedinih vrsta bolesti dovodi se u vezu sa stepenom direktnog uticaja stresa na fiziološke puteve.

 

KLASIFIKACIJA PSIHOSOMATSKIH BOLESTI

Psihosomatske bolesti se prema američkoj psihijatrijskoj klasifikaciji D.S.M. III dele na:

 

  1. Kožne bolesti(akne, urtikaria, neurodermatitis, angioneurotični edem)
  2. Digestivne bolesti (kardio i pilorospazam, gastrični ulkus, duodenalni ulkus, kolopatije, ulcerozni kolitis, regionalni enteritis)
  3. Respiratorne bolesti (bronhijalna astma i tuberkuloza)
  4. Kardiovaskularne bolesti (koronarna bolest, esencijalna hipertenzija, aritmije)
  5. Endokrine bolesti (diabetes mellitus, hiperinsulizam, hipoglikemija, hipertireodizam)
  6. Reumatološke bolesti (reumatoid artritis, sakroiliačni bol)
  7. Ginekološke bolesti (bolne menstruacije)
  8. Ostalo (gojaznost, alergične reakcije, migrena i tenziona glavobolja, pruritus ani)

 

STRES, PSIHOSOMATSKA BOLEST I LIČNOST

Istraživanja pokazuju da je za odnos između stresa i bolesti od velikog značaja prethodna psihološka i telesna vulnerabilnost. Patogeni efekti stresa veći su u slučaju postojanja prethodne bolesti ili organske osetljivosti.

Indirektno, stres utiče na bolest preko promene ponašanja osobe. Pušenje, konzumiranje alkohola, gubitak apetita, nesanica itd. mogu stvoriti uslove za razvoj različiih oboljenja.

Postoje osobe koje su zbog specifične strukture ličnosti sklone stresu i teskobi koji se za uzvrat negativno odražavaju na njihovo zdravlje.

Negativna osećajnost tj. anksioznost, depresija i hostilnost je za psihološki doživljaj stresa značajnija i od samih stresora. Introverti, skloni socijalnoj izolaciji i manje spretni u socijalnim veštinama, u susretu sa stresom pokazuju tendenciju ka učestalijim psihičkim tegobama i ponašanjima rizičnim po zdravlje.

Postoji opšte slaganje među istraživačima ove oblasti da negativne predispozicije mogu pojačati stres i njegovu vezu sa bolešću tj. da su neke vrste ličnosti više sklone psihosomatskim reakcijama od drugih.

Iako smo još daleko od toga da postavimo čvršće karakteristike ličnosti koje su sklone oboljevanju od raka, savremena psihološka istraživanja u Americi mogla su da kod 300 bolesnika, u 64% pokažu neke zajedničke crte u ličnosti obolelih.

Za više informacija obratite se našem psihologu na psh.marijana@verauzivot.com