Teški metali i infekcije

Toksini izazivači patogenih infekcija

Radeći ovo što radim godinama u udruženju Vera u Život primetio sam da suplementacija retko donosi željene rezultate, tako tragajući za rešenjem kako i zašto ovoliko obolelih ne samo od karcinoma već mnogih drugih bolesti koje su hronične a često medicinski idiopatske (ne zna se uzrok nastanka bolesti) nailazio sam na mnogo naučnih radova od istoka do zapada u kojima se sviše potencira toksikacija kao uzrok nastanka bolesti, posebno me je privukao naučni rad dr Klingharta koji se od 60 godina prošlog veka bavi ovom temom. Tako je nastao i ovaj tekst iniciran empirijom stečenom u radu sa pacijentima i naučnim radom dr Klingaharta kao i radovima ruskih i drugih naučnika.

Poliklinika Naturalia 011-3181-333

Mesto gde vlada imunitet

U modernom svetu očevici smo velikog raskoraka između teorije i prakse medicine i medicinskog znanja, naročito o uzrocima nastanka i načinu lečenja modernih bolesti koja su u enormnom porastu poslednjih godina. Sadašnja oboljenja kod ljudi su mnogo drugačija od onih sa kojima su se raniji lekari sretali. Lekari se i dalje edukuju o bolestima koje najverovatnije nikada neće videti u svojoj praksi, ono što je aktuelno mora biti spomenuto u udžbenicima jer dalja realizacija radova na temu medicinskih stanja ne bi bila moguća . Na sve to mnogi profesori koji drže predavanje nisu barem 20 godina billi na terenu ili ti u realnom zdravstvenom životu.

Ipak, u svetu medicine  sve više se otvoreno priča da su toksini, veštačka zračenja (mikrotalasni smog) izazivači mnogih hroničnih virusnih infekcija i autoimunih bolesti. 80tih godina prošlog veka najviše se pričalo o olovu i živi kao najčešćim toksinima, 90tih fokus se prebacio na herbicide koji su se obilato koristili u proizvodnji hrane. Zemljište je  toliko zatrovano da danas čak i organski gajena hrana sadrži do 80% herbicida koje sadrži neorganski gajena hrana.

90tih godina iz upotrebe kod vakcina izbačena je etilživa koja se koristila kao nosač i zamenjena aluminijumom. Tako da se u poslednjih 20 godina tvrdi da je aluminijum jedan od najvećih zagađivača ne samo kroz vakcine, već i kroz prehrambenu ambalažu,  ali, i preko vazdušnog zagađivanja (chem trail kontrola klime), tako da mi unosimo ( hranom i disanjem ) previše aluminijuma koje naše telo na može da izbaci iz tela.  Sada je negde i potvrđeno da je aluminijum izazivač nekih autoimunih stanja kao što je Alchajmer, Parkinsonova bolest i dr.

Teški metali i naučni dokazi

Dokaz tome su  mnoge studije biopsije masnog tkiva koje su izvršile razne naučne institucije širom sveta a koje su  pokazale da zdrav čovek ima u sebi oko 15.000 do 20.000 raznih štetnih materija a bolesni od 30.000 pa naviše. Danas je činjenica da medicina može tek minimalan broj ovih štetnih materija da poveže sa nekim oboljenjima što daje objašnjenje zašto veoma često lekari ne mogu da dijagnostikuju bolest i odrede terapiju. Iz tog razloga je,  ulogu u lečenju,  polako preuzela alternativna medicina koja pokušava da nađe rešenje za toksičnu supu u kojoj pliva naše telo, jer su pacijenti godinama patili od simptoma.

Sadašnji stav medicine prema  zatrovanom pacijentu je konstatacija da je zatrovan, ali šta dalje preduzeti ni oni ne znaju. Kada je prevencija od hronične  intoksikacije u pitanju su medicinski saveti  iz perioda od pre 20-30 godina (npr. o  trovanju olovom,  koga sad ima manje nego ranije, jer su drugi toksini preuzeli primat), dok se u tom periodu naše okruženje drastično promenilo. Tek sada su se pojavile terapije koje se bave hroničnom intoksikacijom teškim metalima  tzv. DMPS protokol.

Tako da je matriks našeg tkiva ispunjen raznim toksinima, koje je naše telo na neverovatno čudan način uspelo da skladišti tako da te štetne tvari nemaju kontakt  jedne sa drugim da bi  naše telo moglo  funkcionisati.  To stanje toksične supe koje telo ne može više da kontroliše je dovelo do pojave hroničnih oboljenja mahom idiopatskih koje sadašnja medicina uzročno ne može da reši.

Teški metali i razvoj patogena

Već je poznato nauci da, kada dođe do toksikacije organizma, imuni sistem gubi sposobnost da štiti određenu regiju tela, pa to dovodi do pojave rasta patogena. Tako da se patogeni razvijaju u delovima tela koja su intoksikovana veštačkim materijalima iz našeg okruženja. Prema podacima EU agencije za veštačke materijale (ne prirodne) koji se koriste u svakodnevnom životu ljudi, za sada je registrovano preko 100.000 materijala, a veruje se da ih ima još minimum toliko koji nisu registrovani. Naše telo je biološki napravljeno da se nosi sa svim prirodno napravljenim jedinjenjima, ne sa veštačkim.

Teški metali i infekcije

Primećeno je da, kada raste nivo toksina, raste i nivo patogena u telu, jer oni u sebe mogu da unesu dobar deo toksina.  Naše telo dozvoljava rast patogena jer je to jedini način da smanji nivo toksina u organizmu. Veoma je interesantan način na koji naše telo održava ravnotežu (ekvilibrijum zdravlja). Postavlja se pitanje koje su to regije gde dolazi do skladištenja toksina tj pojave patogena? To je veoma individualno i zavisi od osobe do osobe. Npr. ako je neko imao neku kontuziju u mladosti, najverovatnije da u toj regiji limfni i vaskularni sistem ne funkcionišu najbolje i tu dolazi do zastoja i do pojave gomilanja toksina (zamislite cevovod koji je negde uklešten, tu se obično zbog problema u protoku lageruje otpad) a samim tim i do pojave patogena koje naš imuni sistem nije u stanju da drži pod kontrolom.

Tada dolazi do pojave inflamacije u toj regiji a samim tim i do simptomatike. Tako da je u lečenju veoma važno da se uzme dobra anamneza pacijenta, jer na taj način može da se otkrije gde se u prošlosti desila nekakva trauma u telu i da je to najverovatniji uzrok pojave simptomatike tj.  slabijeg imunog odgovora (nažalost današnji medicinski protokol ne daje tu mogućnost lekarima da izvrše temeljnu anamnezu).

Ozonizacija krvi čudesna moć prirode

Sve te fiziološke traume  su i psihološki problem, jer su tada izazvale strah, bes ili ljutnju, u svakom slučaju nekakvu emociju. Svaka naša emocija je vezana za neki deo tela i može da izazove simptomatiku tog organa, tako da se dobrom anamnezom, kada se otkrije koja je emocija bila u pitanju može i lokalizovati regija gde je došlo do nagomilavanja toksina a samim tim i pojave patogena. Ne treba nikada zaboraviti da ne postoji telo bez duše a ni duša bez tela. To stanje direktno utiče na imuni sistem u toj regiji i on ne može da se bori protiv inflamacije i tako nastaje hronično stanje bolesti.

Inflamcije izazvane teškim metalima

Tako da imamo inflamacije izazvane patogenima koji obično nisu u toj regiji organizma, kao što je lajmski karditis izazvan bakterijom Borreliom Burdogferi i sl. U svetu medicine se sve više postavlja pitanje zašto je sve učestalije oboljevanje od Borelioze (lajmske bolesti)!? Kao prvo ustaljeno mišljenje je da bakteriju Borreliju prenose krpelji svojim ubodom.  Sve više je činjenica da se ona prenosi ubodom nekih muva, paukova pa čak i komarca. Zapravo, primećena je pojava borelioze u regijama gde skoro da nema krpelja.

Pored toga, primećen je porast oboljenja koja simptomatski liče na boreliozu ali su izazvane drugim patogenima  kao što je Ehrlikija koja izaziva ehrikiozu, zatim anaplasmosa koju izaziva Anaplasma phagocytophilum (koja je emergentni patogen). Tu su i Babesija, Bartonella i dr. Nažalost, veoma često medicina ne prepoznaje simptomatska stanja izazvana ovim patogenima i nije u stanju da pravilno leči pacijenta.  Postoji i stav da su do povećanja ovih patogena u našem okruženju a samim tim i bolesti  zaslužne i klimatske promene, a to je dovelo do širenja insekata u regije gde ih ranije nije bilo.

Teški metali i Borrelia

Druga interesantna činjenica koju je izneo Dr Klinghart je da su mnoge laboratorije, koje se bave genetikom, primetile da je genom  bakterije Borrelije danas umnogome drugačiji od onog iz daleke prošlosti naše zemlje. Do tog podatka su došli kada su analizirali Borelliju na alpskom čoveku (izvađen iz leda u Alpima star oko 5300 god)! Za njega je utvrđeno da je bolovao od borelioze. Kada su genetski analizirali bakteriju Borreliju izvađenu iz njegovog tkiva otkrili su da je ona imala 27 gena, sada postoje Borrelije koje imaju preko 600 gena, što po nauci nije prirodno!? Postavlja se otvoreno pitanje da li je to izazvano namerno laboratorijskim putem… ali tema ovog teksta nije teorija zavere vać činjenično stanje.

Inače Borellia postoji u tri oblika, prvo kao spiroheta kada je još neotporna na antibiotike ali veoma brzo prelazi u drugi oblik menja svoju opnu i prelazi u biofilm, tada je mnogo mnogo otpornija na antibiotike i u trećem obliku – kada je cistična tj kao nano bakter ( i ulazi u ćeliju,  kada su veoma prisutne koinfekcije kao što je Citomegalo virus, Epštajn bar i drugi patogeni).

Veza između toksina i parazita

Teški metali i infekcije

Mnoge biološke naučne studije tvrde da paraziti imaju  osobinu da ekstraktuju teške metale iz tkiva domaćina u svoje tkivo,  kao što su Ascariss, Hymenolepis, Echinococcus, pljosnati crvi (metilj, pantljičara) i mnogi drugi paraziti. Ta njihova osobina, da u sebe usisaju živu i olovo, ima dva efekta na organizam. Prvi je da telo preživljava,  jer je uklonjen otrovni milje iz tela, koji bi nas sigurno ubio. Drugi je da sad moramo da živimo u simbiozi sa parazitom, tako da ispada da nama trebaju paraziti kako bi smo preživeli. To je dogovor dve strane: ja te puštam da živiš u meni a ti za uzvrat usisaj u sebe otrove! Posledica toga su zdravstveni problemi koje nose ti paraziti, tako da stara definicija parazita gubi svoj smisao, jer sad bez njih mi ne bismo preživeli. Naučna istraživanja pokazuju da je fotodinamička terapija laserima dala izuzetno dobre rezultate.

Glutation čarobna moć detoksikacije

Treba razumeti da je u današnjem svetu nivo toksina  u stalnom porastu, a naš telesni sistem za detoksikaciju tj. naši enzimi za detoksikaciju nisu u stanju da izbace ovaj visoki nivo otrova iz tela, tako da naše telo traži pomoć od parazita kako bi preživeli. U naučnom svetu ima jedan izraz koji se koristi za ovu situaciju “ PARAZITI SU ODVOD OTROVA U NAŠEM TELU” . Tako da je zaključak da mi zbog otrova u telu imamo povećan broj parazita.

Isto to važi i za gljivice, kvasce i plesni u našem telu. Zna  se da je gljivica Kandida u stanju da u sebe usisa dvostruku svoju težinu teških metala. Gde god je povećan broj Kandide onda je sigurno mnogo veća zatrovanost živom. O ovoj temi se u naučnim krugovima piše još od 60tih godina prošlog veka, nažalost medicina ne obraća pažnju na tu činjenicu. Ako imate pacijenta koji ima hroničan problem sa Kandidom onda obavezno treba uraditi detoksikaciju na živu kako bi se problem rešio. Tako  da će najverovatnije Kandida nestati sama od sebe,  bez upotrebe antimikotika.

Pored parazita i gljivica,  neke od bakterija,  kao što je Borrelia,  su veoma imunosupresivne. Zatim tu su i virusi kao što je Epstein barr, HPV6 koje u medicini  zovu “AIDS MINOR”,  jer izazivaju supresiju imunog sistema slično AIDS-u, samo blaže. Ta imunosupresija otvara vrata  za mnoge druge patogene infekcije koje inače ne bi tako lako ušle u naše tkivo.

Znači, kada nam se zbog toksikacije organizma teškim metalima desi neka od ovih imunosupresivih infekcija, na taj način se  sigurno snižava prag odbrane od većih patogenih infekcija i pojave idiopatskih stanja koje medicina ne zna da leči uzročno. Unazad 20tak godina skoro svi pacijenti imaju probleme sa Citomegolvirusom, Epstain barr, HPV6 i drugim  virusima. Kada bi lekar uradio malo više laboratorijskih analiza, sigurno bi ovo otkrio i najverovatnije bi bio u stanju da mnogo više pomogne pacijentu.  Nažalost,  sadašnji medicinski  sistem to ne praktikuje.

I ovu činjenicu treba uzeti u obzir. Imunosupresija je pokazala da izuzetno veliki broj pacijentata ima problem sa Borrelijom. Dr. Klinghart je izneo podatak da je od 150 pacijenata na kojima je vršen PCR test na Borreliju samo dva pacijenta su bila negativna  a 148 je bilo pozitivno!!!! Što dovodi do zaključka da verovatno mnogi imaju Borreliju, ali je zdrav imuni sistem drži pod kontrolom. Problem je što toksini u našem telu ali ne samo teški metali već i pesticidi kao što su atrazin, glifozav i sl, zatim i sva neprirodna jedinjenja koja su u našem kućnom ambijentu i sl. obaraju imuni status organizma.

Tako se  otvaraju vrata za bujanje parazita u našem telu  koji faktički sad upijaju u sebe teške metale i tako nam pomažu da preživimo. Ispada da sa parazitima živimo u simbiozi, plaćajući cenu simptomatike koju oni nose. Stav je da kada se uklanjaju paraziti iz tela , da se uklanjaju živi (to je nešto što narodna medicina praktikuje odavnina) kako ne bi,  kada ih ubijemo, iza njih ostali teški metali i zatrovali ponovo organizam. Ukoliko se ipak uklanjaju ubijanjem (frekventne terapije, lekovi itd) onda je poželjno sprovesti terapiju detoksa teških metala,  tzv.  DMPS protokol.

I na kraju koliko god da je ovo tekst koji može da pomogne obolelima da reše svoje zdravstvene tegobe on je takođe i poruka kako detoksikacijom sprečiti pojavu bolesti. Ulažite u sebe jer je bolje sprečiti nego lečiti. Uostalom dođite sebi dok još imate kome.

Tekst pripremio Miloš Savićević