Canabis ili ti Konoplja

Canabis Konoplja

Canabis

Canabis ili ti Konoplja koja služi za industrijsku upotebu se najčešće naziva industrijska konoplja. Ona se koristi u industriji radi izgrade konopaca, tkanine, platna, hartije, odeće, goriva, građevinskih materijala, itd. Odlikuje se veoma niskim nivoom glavnog opojnog sastojka, THC-a (obično ispod 0.3%).[1]

Balkan

Istorija upotrebe konoplje na Balkanu u pisanom obliku traje 2500 godina, dok neki istraživači pretpostavljaju da ona seže i do 6000 godina u balkansku prošlost. Svi narodi Balkana su je koristili, pa iako se upotreba konoplje tokom vremena menjala (nekad medicinska, nekad industirjska, nekad uživačka), ona se u kontinuitetu koristi do dan danas.
Jugoslavija se sredinom 20 veka. ubrajala medju najznačajnije proizvođače ove industrijske biljke. Prema podacima FAO, 1948. godine,po površinama pod konopljom naša zemlja je bila najveći proizvođač u Evropi (ne računajući SSSR) sa udelom od oko 25% u evropskim i 6% u svetskim razmerama. U periodu 1900-1960. godine na teritoriji sadašnje Srbije čak u 30 mesta se nalazila aktivna kudeljara za preradu kudeljne stabljike, negde i po nekoliko. U Odžacima je tada osnovana jedinstvena berza kudeljne stabljike odakle se diktirala cena od Italije do Engleske.

Svet   Istorija upotrebe konoplje u pisanom obliku traje skoro 6000 hiljada godina. Konoplja je jedna od prvih kultivisanih biljaka i smatra se da je upotreba konoplje stara koliko i agrikultura. Osnovano se pretpostavlja da su je Sloveni i drugi Indoevropljani koristili još u zajedničkoj prapostojbini. U početku se najviše gajila zbog vlakana, a stari Kinezi su od nje pravili konopce, odeću i hartiju. Najranija pominjanja njenih psihoaktivnih svojstava možemo naći u vedskom spisu Atharva-Veda, indijskom svetom spisu starom četiri hiljade godina. U periodu najintenzivnijeg gajenja konoplje svetske površine su iznosile blizu milion hektara.    4500 pre nove ere – Konoplja je korišćena  u Kini za užad  i ribarstke mreže. Kasnije je korišćen za papir, platno, hranu i naftu.   563 – 483 p.n.e – Mnogi tibetanski budistički sveštenici smatraju da je konoplja najsvetija biljka na svetu, a tu su i mnogi pisani podaci koji ukazuju da je osnivač budizma, Sidarta Gautama, živeo pre njegovog prosvetljenja pre svega na semenu konoplje!   1776 – Nacrt deklaracije o nezavisnosti  је napisan na papiru napravljenog od konoplje.
1791 – Džordž Vašington i Tomas Džeferson su uzgajali konoplju.   1941 – Henri Ford razvija automobil koji koristi pogonsko gorivo napravljeno od konoplje, vrata su bila napravljena od konopljinih vlakana, kao biljka je 4 puta jača od metala.

Krajem 20. veka, širi društveni interes za uzgoj industrijske konoplje najviše se ispoljava u zemljama Evropske Unije i ona biva povremeno uključena u državne podsticaje ekološki održivoj proizvodnji. Napori su usmereni na osiguranje kvalitetnog semena za uzgoj biljaka u kojima nivo THC-a neće prelaziti dozvoljenih 0,3%.

Canabis ili ti Konoplja kao lek

Sadrži više amino kiselina (proteina) nego mleko, meso ili jaja.
Kompletan je  izvor proteina  – mnogo više izbalansiran i svarljiv od sojinih proizvoda.
Sadrži oko 47% ulja,  od kojih su 78% omega-3 i omega-6 masne kiseline.
Sadrži sve bitne omega masti neophodne za ljudsko zdravlje.
Sadrži nekoliko puta više omega-3 esencijalnih masnih kiselina nego bilo koja riba.
Obezbeđuje više energije nego energetska pića – bez šećera i sa manje zasićenih masti.

Pogodna je za one koji ne mogu da jedu gluten, šećer, mleko, koštunjavo voće i meso. Savršena je za one koji uznemirava zatvor u stomaku.

Canabis i medicina

NAUKA JE DOKAZALA LEKOVITA SVOJSTVA KANABISA

U proteklih dvadeset pet godina, objavljene su hiljade naučnih članaka i nebrojena individualna svedočenja pacijenata o lekovitim svojstvima kanabisa.

Canabis ili ti Konoplja. Postoje jasni dokazi da su kanabis i njegovi aktivni stastojci, kanabinoidi, korisni za lečenje brojnih medicinskih bolesti i stanja. Kanabinoidi iz kanabisa pomažu rad vitalnog neuro- i imuno-signalnog sistema u ljudskom organizmu, endokanabinoidnog sistema.

Modulacija endokanabinoidnog sistema ima terapijski značaj za  široki spektar različitih bolesti i patoloških stanja, od psihičkih poremećaja, preko Parkinskonove i Hantingtonove bolesti, neuropatskog bola, multiple skleroze i povreda kičmene moždine, pa do malignih oboljenja, ateroskleroze, infarkta miokarda, šloga, hipertenzije, glaukoma, metaboličkih poremećaja, osteoporoze, epilepsije i drugih.

Dominantni kanabinoidi iz kanabisa, THC i CBD, pokazali su u brojnim naučnim studijama široka terapijska svojstva:

  • Psihoaktivni THC ispoljava pozitivno delovanje protiv bola, spazama, tremora, upala, mučnine i za stimuliciju apetita.
  • Ne-psihoaktivni CBD, sa svoje strane, ima anti-inflamatorne, anti -konvulzivne, anti-psihotične, antioksidantske, neuroprotektivne i imuno-modulatorne efekte.

Canabis ili ti Konoplja. Tetrahidrokanabinol, takođe poznat i kao THC, glavni je psihoaktivni sastojak pronađen u biljci Cannabis, a novije i u nekim drugim biljkama. Raphael Mechoulam i Yechia Gaoni prvi su izolovali THC 1964. godine na Weizmann institutu u Rehovotu u Izraelu. Kao i kod nikotina i kafeina, glavna funkcija THC-a u Cannabisu je najverovatnije zaštita biljke od štetočina. THC posjeduje svojstva visoke apsorpcije UV-B svijetla (280-315 nm) štiteći tako biljku od štetne radijacije.

Farmakologija

Canabis ili ti Konoplja. THC se u mozgu veže za specifični kanabinoidni receptor CB1. Prisutnost ovih specijalizovanih receptora u mozgu navela je istraživače na ideju unutrašnjih kanabinoida koje proizvodi telo. Krenula je potraga za sastojcima koje normalno proizvodi mozak koji se vežu za kanabinoidne receptore, takozvani prirodni agonist i ligand, što je dovelo do otkrića anandamida, 2-arachidonly glicerida (2-AG) i ostalih sličnih spojeva. Naknadno se pokazalo da kanabinoidi, preko trenutno nepoznatog mehanizma, aktiviraju unutrašnje staze opiata preko μ1 opoidnog receptora, naglo oslobađajući dopamin u cingularnom režnju mozga nucleus accumbens.

 THC ima analgetička svojstva i pri malim dozama što je dovelo do mogućnosti lečenja bola medicinskim cannabisom. Mehanizam koji to omogućava još nije u potpunosti poznat. Drugi efekti su poput relaksacije, euforije, promjenjena percepcija vremena i prostora, osjetljivost vizualnih, slušnih i njušnih živaca, dezorijentacija, eventualni umor i povećani apetit sve povezano sa stimulacijom CB1 receptora u središnjem nervnom sastavu.

Istraživanja

Mnoge studije uključuju medicinske mogućnosti THC-a u lečenju raka i AIDS-a, i to naprimer povećavajući apetit i smanjujući mučnine. Pokazalo se i od koristi kod obolelih od glaukoma gde snižava očni pritisak. THC je korišten i u obliku cannabisa kod mnogobrojnih pacijenata obolelih od multiple skleroze. Nedavno je cannabis preko medicinskog recepta korišten kod odraslih i maloljetnih pacijenata s poremećajima ADD )hiperkinetički poremećaj) zbog svog relaksacijskog i umirujućeg efekta.

Pripremna istraživanja sa sintetičkim THC-om kod pacijana oboljih od Tourettova sindrom pokazuju da bi THC mogao u velikoj mjeri pomoći u smanjenju živčanih tikova.

Nedavna istraživanja sa sintetičkim kanabinoidom pokazuju da aktivacija CB1 receptora može uzrokovati neuroobnavljanje i neurozaštitu, a takođe i zaustaviti prirodnu degeneraciju kod neurodegenerativnih bolesti kao što su Parkinsova bolest ili Alzheimer. Kao i da reguliše imuni status organizma.

Studija iz 1975. pokazuje redukciju tumora kod miševa, što je dokaz potencijalnom tretmanu protiv raka.

Pravni status Canabisa

  • Posedovanje u 37 zemalja sveta ilegalno ali dekriminisano samo u Urugvaju je legalno
  • Prodaja dozvoljena u 7 zemalja, od kojih samo Urugvaj je sve legalno. Amerika, Češka, legalno za medicinsku upotrebu, ostale zemlje dekriminisano.
  • Transport legalizovan u Kanadi, SAD, Holandija, u pet zemalja je ilegalan ali dekriminizaran.
  • Uzgoj 17 zemalja, legalan u Španiji, Švajcarskoj, Iranu i Urugvaj. U ostalim zemljama je dekiriminisano jedna do dve biljke za ličnu upotrebu.

Za više informacija kontaktirajte nas
0616353018
office@verauzivot.com