Toksini uzrok hroničnih bolesti

Toksini

Toksini različitog porekla i njihova uloga u nastanku tumora i hroničnih bolesti

Toksini, Razvoj modernih tehnologija i industrijalizacija doprineli su povećanju količine emisije gasova, para štetnih hemijskih supstanci u vazduh, vodu, zemljište. Na taj način, otrovi su ušli i u lanac ishrane. Po nekim istraživanjima, svakog sekunda se u vazduh, vodu, zemljište izbaci se oko 310kg toksičnih hemijskih elemenata i jedinjenja širom sveta. Ova količina iznosi oko 10 miliona tona na godišnjem nivou. Od ove količine, za oko 2 miliona tona hemijskih elemenata/jedinjenja se smatra da imaju karcinogeni potencijal. Od ukupne svetske produkcije hemijskih jedinjenja, zemlje članice Evropske Unije proizvedu oko 38%. Ne postoji tačan podatak koliko hemijskih jedinjenja danas postoji. U Evropskoj Agenciji za komercijalnu upotrebu hemijskih supstanci, registrovano je preko 100.000 jedinjenja. Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste činjenica da za najveći broj tih hemijskih jedinjenja ne postoje literaturni podaci o toksičnosti za humanu populaciju, niti podaci o njihovom delovanju na ekosistem. (

Izvor: www.worldometers.info/view/toxchem/,    www.eea.europa.eu/publications/NYM2/page006.html).

S aspekta zdravlja celokupne populacije, najznačajnija se hronična trovanja, jer nastaju kao posledica dugrotrajne izloženosti malih dozama otrova. To praktično znači da većina populacije unosi male doze otrova svakodnevno udisanjem vazduha u kome se nalaze pare, prašina s toksičnim materijama, pijenjem kontaminirane vode i hrane.

Toksini unešeni u organizam, mogu ispoljavati lokalno dejstvo (na mestu unosa) ili sistemsko (na celom organizmu). Mehanizmi delovanja otrova su brojni; na primer, blokiraju enzimske procese koji su prisutni u svim tkivima i organima ljudskog organizma, stvaraju slobodne radikale koji su dovedeni u vezu s razvojem malignih oboljenja, ali i razvojem preko stotinu drugih oboljenja/stanja, umeću se i remete metaboličke puteve u ćelijama itd.

Toksini, kada su u pitanju teški metali i njihov toksikološki značaj, danas najveća pažnja se posvećuje olovu, živi i kadmijumu.

Olovo je metal koji ima veliku primenu u štamparijama, industriji akumulatora, industriji stakla, gumarskoj industriji, industriji boja i lakova, naftnoj industrji, industriji pesticida, municije, limova za konzerve itd. Olovo je u velikoj količini bilo prisutno u benzinu kao antidetonator. Međutim, usled dokazane toksičnosti i efekata po ekosistem, postepeno je izbacivan iz upotrebe i zamenjen je jedinjenjem na bazi mangana. Unos olova u organizam značajno povećava i navika uživanja duvanskog dima. Olovo može da prođe kroz placentarnu barijeru i da dopre do cirkulacije ploda; brojna oboljenje i stanja može izazvati još u toku intrauterinog perioda rasta ploda, ali, oboljenja se mogu manifestovati i u kasnijem periodu, po rođenju deteta.

Toksini,, nećemo svi jednako odreagovati na unos iste količine olova. Naš odgovor će zavisiti od naše genetski uslovljene osetljivosti; drugim rečima, zavisiće od sposobnosti našeg detoksikacionog sistema da izmetaboliše i eliminiše olovo iz organizma.

Olovo deluje na produkciju eritrocita i izaziva pojavu anemije. Deponuje se u centralnom i perifernom nervnom sistemu i izaziva različite tegobe – promene u ponašanju, nesanice, vrtoglavice, glavobolju itd. Olovo deluje i na glatke mišiće koji se nalaze u crevima i izaziva tzv. olovne kolike – bol u stomaku. Kliničkom slikom hroničnog trovanja olovom dominiraju nespecifični simptomi, kao što su poremećaj raspoloženja i sna, oštećenje memorije, problem s koncentracijom i pažnjom, učestale glavobolje, gubitak apetita, muka, gađenje, zatvor ili proliv, problemi s plodnošću,  prevremeni porođaj ili gubitak ploda, pad broja i kvaliteta produkovanih spermatozoida itd. (Izvor: www.kdheks.gov/ables/faq.html). Olovo je dovedeno u vezu i s pojavom malignih oboljenja kod ljudi. Tako, neka istraživanja su našla ovu uzročno-posledičnu vezu, pogotovu kada su u pitanju tumori pluća, želuca, mozga, bubrega, debelog creva, čmarnog creva. S druge strane, ima i istraživanja koja ne nalaze uzročno-posledičnu vezu između izloženosti olovu i pojave malignih tumora. (Izvor: http://www.cancer.org/cancer/cancercauses/othercarcinogens/athome/lead). Takođe, postoje i neka istraživanja koja ukazuju da trovanje olovom može biti urzok pojavi malignih tumora mozga kod dece. (Izvor: Herbert A. Schreier, Norman Sherry, Elizabeth Shaughnessy. Lead poisoning and brain tumors in children: A report of 2 cases. Annals of Neurology. Volume 1, Issue 6, pages 599–600, June 1977).

Živa je srebrnastobeli metal koji je tečan na sobnoj temperaturi. U organizam unosimo živu, najčešće, putem kontaminirane hrane, cigareta, amalgamskih plombi, vakcina itd. Živa, usled skladištenja u različitim tkivima i organima ljudskog organizma, može izazvati brojne simptome i tegobe. Oni, često se ne dovodu u vezu sa živom, već ostaju neprepoznati i leče se simptomatski. Živa može izazvati prekomerno lučenje pljuvačke, osećaj metalnog ukusa u ustima, može biti uzrok nesanice, promenljivog raspoloženja, gubitka volje, pamćenja, izazvati depresiju, nervozu; može dovesti i do pojave tremora; karakteristična je i pojava gubitka kontrole nad ponašanjem, povećana razdražljivost, sukobljavanje s pretpostavljenim na radnom mestu itd. Koncentracija žive u krvi osoba koje su obolele od multiple skleroze, Parkinsonove bolesti, Alchajmerovog oboljenja, malignih oboljenja, auto-imunih oboljenja ili koji imaju problema s gubitkom kose, mentalnim poremećajima (posebno maničnim depresijama), alergijama, neplodnošću, problema s crevima, značajno je viša nego kod osoba koje ova oboljenja/stanja nemaju. Povišen nivo žive u krvi doveden je u vezu i sa stalnim, hroničnim osećajem umora kod ljudi. Neka istraživanja su ukazala da su značajni depoi žive (ali i drugih teških metala) prisutni i u malignim tumorima dojke. (Izvor: John G Ionescu, Jan Novotny, Vera Stejskal, Anette Lätsch, Eleonore Blaurock-Busch, Marita Eisenmann-Klein. Increased levels of transition metals in breast cancer tissue. Neuro Endocrinol Lett. 2006 Dec ;27 Suppl 1:36-9. PMID: 16804515).

Kadmijum se u poslednje vreme se sve više koristi u izradi nikl-kadmijumskih baterija čime postoji mogućnost udružene izloženosti i kadmijumu i niklu. Najveći deo unosa kadmijuma u uslovima neprofesionalne izloženosti, potiče iz kontaminirane hrane, vode i vazduha. Jednom popušenom cigaretom unese se oko 1-3μg kadmijuma. Po ulasku u organizam, kadmijum se najvećim delom skladišti u bubrezima, jetri, mišićima, kostima; ima ga, naravno, i u svim drugim tkivima/organima. Kadmijum je klasifikovan kao sigurno dokazan karcinogen!!! On je doveden u vezu s razvojem karcinoma prostate, dojke, pluća. Obzirom da je suplementacija selenom pokazala da umanjuje verovatnoću nastanka karcinoma prostate kod starijih muškaraca, postoji mogućnost da selen istiskuje kadmijum iz tkiva prostate, čime umanjuje njegovu karcinogenost na ovom tkivu. Pored akumuliranja kadmijuma u tkivu postate, u ovom tkivu se akumuliraju i drugi metali, kao što su olovo, živa, nikl, aluminijum, kalaj, bakar itd.

Iz prethonog teksta može se izvući zaključak da je našem organizmu neophodan proces detoksikacije pre i tokom lečenja hroničnih bolesti, pogotovu malignih. Taj proces se može obaviti različitim metodama, a suština je da se iz tkiva/organa eliminišu toksini koji onemogućavaju normalno ćelijsko funkcionisanje. U takvim uslovima, kada se organizam oslobodi opterećanja toksina, primenjena terapija će imati više efekta i odgovor organizma, u smislu oporavka, će biti brži i snažniji.

Dr sc. med. Dušan Vešović

Dodatna literature:

  1. Heavy Metals and Chronic Diseases, Dr. Dietrich Klinghardt, M.D., PhD, neuraltherapy.com/a_metals_disease.asp; & Mercury Toxicity and Systemic Elimination Agents, D. Klinghardt & J Mercola(DO), J of Nutritional and Environmental Medicine, 2001, 11:53-62; & Amalgam Detox, Klinghardt Academy of Neurobiology, 2008
  2. Durham TR, Snow ET. Metal ions and carcinogenesis. 2006;(96):97-130.
  3. Darbre PD. Aluminium, antiperspirants and breast cancer. J Inorg Biochem. 2005 Sep;99(9):1912-9.
  4. Salnikow K, Kasprzak KS. Ascorbate depletion: a critical step in nickel carcinogenesis? Laboratory of Comparative Carcinogenesis, Building 538, Room 205 E., National Cancer Institute at Frederick/NIH, Frederick, MD 21702, USA. Environ Health Perspect. 2005 May;113(5):577-84.&
  5. Ionescu JG et al. Research Department of SpezialklinikNeukirchen, Neukirchen, Germany. Increased levels of transition metals in breast cancer tissue. Neuro EndocrinolLett. 2006 Aug 5;27(Suppl1).
  6. Drasch G, Schopfer J, Schrauzer Selenium/cadmium ratios in human prostates: indicators of prostate cancer risk of smokers and nonsmokers, and relevance to the cancer protective effects of selenium. Biol Trace Elem Res. 2005 Feb;103(2):103-7.
  7. Patrick Störtebecker. MERCURY POISONING FROM DENTAL AMALGAM THROUGH A DIRECT NOSE-BRAIN TRANSPORT. The Lancet, 1989 May:333(8648), Page 1207.
  8. Patrick Störtebecker. Mercury poisoning from dental amalgam. 1985.
  9. Omura et al. Heart Disease Research Foundation, NY, NY. Role of mercury in resistant infections and recovery after Hg detox with cilantro”, Acupuncture & Electro-Therapeutics Research, 1995; 20(3):195-229,
  10. van Wijngaarden E, Singer EA, Palapattu GS. Prostate-specific antigen levels in relation to cadmium exposure and zinc intake: results from the 2001-2002 National Health and Nutrition Examination Survey. 2008 Feb 1;68(2):122-8.
  11. Huff J, Lunn RM, Waalkes MP, Tomatis L, Infante PF. Cadmium-induced cancers in animals and in humans. Int J Occup Environ Health. 2007 Apr-Jun;13(2):202-12.
  12. Navarro Silvera SA, Rohan TE. Trace elements and cancer risk: a review of the epidemiologic evidence. Cancer Causes Control. 2007 Feb;18(1):7-27.
  13. Yu HN, Shen SR, Yin JJ. Effects of metal ions, catechins, and their interactions on prostate cancer. Crit Rev Food Sci Nutr. 2007;47(8):711-9.
  14. Pereira M et al. Soda drinkers have high pancreatic cancer risk. Cancer Epidemiology, Biomarkers & Prevention; Feb 2010.
  15. S. Centers for Disease Control, National Center for Health Statistics, NHANES III study (thousands of people’s health monitored), www.flcv.com/NHanes3.html & http://www.mercola.com/article/mercury/no_mercury.htm
  16. Merchant RE, Andre Townsend CA. Dietary Supplementation with Chlorella pyrenoidosa Produces Positive Results in Patients with Cancer or Suffering from Certain Common Chronic Illnesses. Letter for Doctors & Patients, Feb/Mar 2001; & Amalgam Detox, Klinghardt Academy of Neurobiology, 2008.